Пише: Донко Ракочевић
Знате већ шта мислим о именовању Ане Брнабић за премијера Србије, али она је „човјек у људе“ каквих ми у Црној Гори политичара имамо. Она је јавно казала да је геј, да је Српкиња по националности, да јој је дјед Хрват, да веома цијени Српску православну цркву и њене великодостојнике, да поштује Устав Србије по коме Косово припада Србији…
А „наш“ Алекса Бечић, предсједник Демократа Црне Горе, не смије да каже, или не зна, којим језиком говори, у коју цркву иде, признаје или Косово или не? Да га је водитељка емисије „Око“ на РТС-у, гдје је синоћ гостовао, питала које је сексуалне оријентације – вјероватно ни на то питање не би имао одговор.
Дакле, и од геј лобија у Европи, постоји гори, а то је онај сами „крем“ европске администрације који би да створе људе без идентитета и културе, којима су само материјалне вриједности важне, којима су људи само потрошачи њихових роба и корисници њихових политичких услуга. То су ти тзв. политички хомосексуалци из европских центара моћи, о којима говори чувена руска историчарка др Наталија Нарочницка, који ратују против хришћанских вриједности, покушавајући да разоре традиционалне заједнице и културе.
Е, они подржавају „нашег“ Алексу, и немојте сумњати да он неће имати успјеха и на скорашњим локалним изборима на Цетињу, и на оним наредне године у Подгорици, и на предсједничким, јер кога европски „политички хомосексуалци“ подржавају, тај не може да омане, без обзира на сексуалну оријентацију.
Прије пет година сам написао да су Србија и Црна Гора – савремена Содома и Гомора, и многи који су тада тврдили да сам претјерао, данас ми вјероватно дају за право. Не само што су Србија и Црна Гора, у међувремену, постале „банана“ државе, него од њених грађана покушавају да направе „мајмуне“ – безличне грађане без сваког идентитета, сем партијског.
Иако су, по Уставу, грађани носиоци суверенитета, сва њихова улога се завршава изласком на изборе, а онда изабрани лидери испуњавају задатке које добијају из Брисела и Вашингтона, из централа ЕУ, САД, НАТО, ЦИА, ММФ, Свјетске банке… Не, наравно, директно, већ преко амбасада и других дипломатских канала. Политичари се профилишу да се унапријед допадну страним амбасадорима и владама, и труде се да испуњавају њихове потребе и интересе. Такав је „наш“ Алекса! Који га страни амбасадор/амбасадорка пожелио не би, без обзира на сексуалну оријентацију.
Западни центри моћи не траже од нас само промјену закона, већ и промјену свијести. Све више губимо аутентичну националну културу, писменост и дух језика, а чак и Његоша штампамо на латиници, иако је он писао само ћирилицом! И у Србији и у Црној Гори, дјеца су већ укључена у процес дезинтеграције националног памћења и знања о својој култури, историји и традицији, кроз ретуширане књиге из историје и сужено знање из домаће књижевности и језика. Све у сему, ако хоћемо у ЕУ, наредних деценија морамо да се преобратимо у аморфну заједницу, без култоролошких и духовних карактеристика. Е, сад, ваљда, схватате, шта хоће „наш“ Алекса!
Треба очекивати да ће се у државним институцијама за коју деценију говорити енглески без значајније употребе матерњег језика. Ових дана је свим службеницима и намјештиницима у Црној Гори стигао допис од Министарства јавне управе и Управе за кадрове, којим се обавештавају о пројекту „Енглески језик и професионалне вјештине у јавној управи“, те се од њих тражи да попуне анкету, „а све у циљу будуће обуке државних службеника и намјештеника у погледу стицања нових знања из енглеског језика“. Пројекат се реализује у сарадњи са Brtish British Council. И немојте се, чудити, ако „наш“ Алекса први да примат енглеском у односу на српски, црноогорски, матерњи или како га он већ зове, не знамо.
Данас, у ноћи еуро-атлантског фанатизма, присуствујемо настанку онога што бих, као и млади италијански филозоф Дијего Фузаро, назвао антрополошком мутацијом под којом се, под небесима уобличава један нови профил бића, а то је човjек без квалитета и без идентитета.
„Двије ствари иду заједно, јер данас је владајући антрополошки профил онај човjека без квалитета, структурално несигурног и флексибилног, без нарочите интелектуалне вриједности и самим тим, без идентитета, без симболичке и културне баштине, без историјске укоријењености, дакле без способности за перспективу и утопију; укратко, човјек без културе, без коријена, без критичке дубине, без будућности, сав окренут ка садашњости hic et nunc нестабилној због модерног монотеизма тржишта, типичног за садашње друштвено стање пост-1989“ – каже Фузаро.
Модерни појединац, Србијанац или Монтенргин, свеједно, лишен је сваког културног значаја, сведен је на обичан атом који у себи носи своје потребе приватне својине, као једини преостали квалитет појединца и, можемо рећи, онај богати асортиман слојева које производи реклама, пропаганда и манипулација. Он је напросто празан, јер је лишен културе, симболичке димензије, коријена своје културе и укоријењеног идентитета, али је такође угрожен хиљадама чулних представа које производи и ад-хок ствара индустрија масовне забаве – телевизије, жута штампа и интернет, прије свега.
У том смислу, појединац постаје врло сличан оном Глауку, богу мора, о ком нам говори Платон у “Држави”, који је непрепознатљив, изгубио је сопствени идентитет, јер су се на његов лик, због тога што је дуго времена боравио на морском дну, наталожиле наслаге, алге, со, због чега је постао непрепознатљив.
„Данас је појединац без квалитета, његова одлучујућа форма је она коју би по Хајдегеру могли назвати ‘искорјењивање’: човјек нема своје коријене, није више укоријењен у свом историјском свијету, па је према томе остављен на милост и немилост промјена којима је непрекидно изложен у капиталистичком свијету, који је све друго али не конзервативан, као што се често каже, свијет подвргнут хераклитовској промјени, који мора стално самог себе да мијења, како би производња, потрошња и промет робе текли без застоја“, објашњава Фузаро.
А како би било нормално, како је Бог рекао, најљепше је записао руски политички и религијски мислилац Иван Иљин (1883-1954):
„Различите су траве и цвијеће у пољу. Различито је дрвеће, вода, облаци. ‘Друга је слава сунцу, а друга мјесецу, а друга звијездама; и звијезда се од звијезде разликује у слави’ (1. Кор. 15, 41). Богат је и прекрасан врт Божји; изобилан врстама, блиста у облицима, сија и радује нас многоликошћу. И сваком народу приличи да постоји, и да се украшава, и да Бога слави на свој начин. И у самој тој разноликости – већ се поје и узноси слава Творцу. И треба бити духовно слијеп и глув да се то не би схватило.
Мисао да се разори то богатство историјског врта Божијег, да се све сведе на мртав једнолики калуп, на ‘униформу‘, на једнакост пијеска, на безличност после духовне разноликости која је у свијету већ просијала, могла би да се роди само у болесној души или у мртвом и слијепом мудријашењу. Таква плитка и простачка, противкултурна и сверазорна идеја била би сушта пројава безбожништва.“
У последњој, пророчкој, реченици генијалног Иљина, налази се „камен темељац“ данашње Србије и Црне Горе, а то је – безбожништво! Само на том темељу су могле да се изграде Содома и Гомора! Како она историјска, тако ове наше, савремене!
А Ви господине Бечићу, ако сте крштени, сјетите се да сте у току чина крштења морали да пљунете на Запад и да кажете: „Одричем се лажних богова, и прихватам Исуса Христа као јединог Бога свога!“ Да ли нам смијете макар рећи да ли сте крштени? Покушао сам да Вас охрабрим Иљиновом реченицом: „И сваком народу приличи да постоји, и да се украшава, и да Бога слави на свој начин.“ Дакле, неће вам замјерити ваши гласачи муслиманске и католичке вјероисповијести. Реците ми, молим вас, јер као ваш потенцијални гласач, морам да знам – да ли сте пљунили на Запад или на Исуса Христоса! А власт ћете, свакако, освојити, не брините, јер ово је вријеме владавине Антихриста!