У једном старом писаном документу из 17. вијека, објављеном у љетопису „Матице српске“ 1898. године, дато је описно упоређивање неких народа са одређеним животињама. У том тексту, Србину се приписују својства вука!
Припремила: Ана Илић
Данас је крсна слава Ђурђиц и са њом почињу Вучји дани који трају до 24. новембра, односно до Светог Мрате. Ови дани називају се и Мратинци јер је Свети Мрата заштитник вукова, а стари Срби су вјеровали да овај светац од 16. до 24. новембра гледа ко како ради.
Вјеровало се да током ових дана не треба да се даје ништа из куће, не смије ништа да се пере и да се преде вуна, жене да не раде ручне послове. Такође, да кројачи и обућари не смију да користе алат, већ треба да пландују.
„Оног домаћина који највише гријеши у ове дане, не иде у цркву и не поштује светог Мрату, посјетиће хроми вук, по називу кривељан. Овог вука нико не може да спријечи у његовој намјери и важи за најопаснијег. Домаћину ће ући у кућу и торове на зиму, уколико не буде поштовао обичаје“, пише у Гласнику београдског Етнографског музеја.
КУЛТ ВУКА КОД СРБА
Веселин Чајкановић, највећи српски етнолог, у књизи „О врховном богу у старој српској религији“, каже да je у древној српској митологији култ вука заузимао веома важно мјесто, а то поштовање вука – онога што вук симболише – свој израз је нашло и током дугог низа вјекова крштене историје Срба. Тако је, према древним схватањима народа, Свети Сава постао заштитник вукова или “вучји пастир”. У нашој народној традицији вукови су стални пратиоци Св. Саве, његови хртови или керови. Односи између Св. Саве и вука интимни су и пријатељски.
У једном старом писаном документу из 17. вијека, објављеном у љетопису „Матице српске“ 1898. године, дато је описно упоређивање неких народа са одређеним животињама. У том тексту, Србину се приписују својства вука!
Биолошке особине вука: самосталан, наочит, одличан стратег у борби, издржљив, у одбрани хладан, у нападу јак, паметан, лукав, снажан, одличних чула, тешко да га може иједан ловац убити, против њега удружују се у хајкама… Хајке… толико људи на једног вука, зар вам то не звучи познато…
ПОСЛЕДЊИ ЕВРОПЉАНИН
У свом роману „Последњи Европљанин“, Драгош Калајић је о симболици вука записао:
“Вук добро оличава једну људску силу која је веома сложена и разнолика, а њена најупадљивија појавност је урођена потреба за слободом као основним условом живота… Вука није могуће припитомити, учинити зависним и послушним, као његовог далеког рођака пса, премда је много паметнији. Није то могуће и зато што је паметнији. За ту слободу везан је и снажан осећај самопоштовања и поноса, без премца међу животињама, а и међу огромном већином људи.
Код вука етика је исто што и памет. Вук не трпи никакве компромисе, које види као издају своје етике или природе. Рекао бих да у тим својствима вука почива објашњење истинског узрока омразе коју ужива код оних што завиде туђем слободољубљу и племенитости, јер их не посједују…
У вуку би данас ваљало препознати и симбол устаника против модерне цивилизације Запада, јер је она потпуно преокренула све традиционалне и природне вредносне поретке те критеријуме селекције. Цивилизација Запада привилегује и умножава најгоре, а прогони и проскрибује, кажњава и затомљава најбоље.”
