Чак и данас се овдје може чути да је комунизам био племенита идеја. Далеко од тога, марксизам је значио укидање сваке самодисциплине и дефинитивно ослобађање свих сублунарних енергија које постоје у човјеку
Пише: Светислав Басара
Маркс говори у име пролетеријата. Тешко је уопште повјеровати да је тај себични научник, огрезао у хедонизму, саосјећао са биједом сељака и радника. Њега људи уопште нијесу интересовали. Свјесно или не, он је радио на пројекту “уништења старог свијета на чијим рушевинама треба да буде саграђено праведно друштво“.
Циљна група: радници, нерадници, лупменпролетери и лупенинтелектуалци, оберучке су прихватили Марксову доктрину и миленаристичку визију Земље дембилије, ниједног тренутка не питајући се: гдје ће бити изграђен тај врли нови свијет, ако се уништи овај једини. Ни како ће неправедни и несавршени људи конституисати праведно и савршено друштво.
Чак и данас се овдје може чути да је комунизам био племенита идеја. Далеко од тога, марксизам је значио укидање сваке самодисциплине и дефинитивно ослобађање свих сублунарних енергија које постоје у човјеку.
Луцидни духови су уочили опасност још за вријеме Француске револуције када је људски разум, симболизован тијелом голе проститутке, устоличен као божанство новог еона.
Марксизам је инверзијом угла посматрања уклонио Кетер, Божанску сферу, а онда су на ред дошли краљеви, као симболи Божјег поретка и врхови земаљске хијерархије замишљене као слика небеска.
Потом је систематски уклањано племство, а религиозност потпуно затрта. Прерасподјела и дистрибуција пшенице и масти, рибљег уља и дрвета, наднице и капитал, постали су врхунска брига и наука.
После Маркса, који је артикулисао инертну тежњу маса, у свијету без Бога, трагање за истином је апсурдно, јер је оно по чему истина може постојати, уклоњено из човјековог свијета.
Марксизам се данас привидно повукао, али је и даље свуда присутан. Ове скоро три деценије од пада комунистичког система, ми живимо у једном систему заснованом на рушевинама, прије свега менталним, у једној духовној ентропији и каљуги у којој никакве будућности нема, сем даљег пропадања.
У питању је духовно загађење против којег су дјелотворни само пост и молитва. Једино тако се можемо спасити.
