Много је теорија о Карађорђевом поријеклу, а овај пут ћемо у том контексту видјети каква је сазнања имао историчар Миленко М. Вукићевић који је 1907. и 1912. године у Београду објавио двије капиталне књиге о Карађорђу, у издању Државне штампарије Краљевине Србије
Крај 17. и прва половина 18. вијека испуњени су великим покретима у народу српском, који су настали због ратова вођених између Аустрије и Турске (1688-1739). За вријеме ових покрета, десиле су се и оне двије велике сеобе српског народа у Аустрију. У вријеме друге сеобе, многе су породице од Васојевића, Куча, Климента, Братоножића и других брдских и метохијских племена кренуле заједно са патријархом Арсенијем IV. Неке од тих породица пређу преко Саве и настане се у разним крајевима, а друге се задрже по запуштеним земљама Београдскога пашалука.
У вријеме ових пресељавања српскога народа преселили су се и Карађорђеви преци. Када је то тачно било, данас је то тешко одредити, јер осим предања немамо других података. Да би се ма и приближно могло одредити вријеме кад су преци Вождови дошли у Београдски пашалук, треба најприје знати од којега су племена и гдје су живјели прије доласка у Београдски пашалук.
Међу потомцима Карађорђева стрица Мирка, који данас живе у селу Мраморцу (Смедеревски округ), постоји предање да је Карађорђев деда дошао из Васојевића. Овако је предање забиљежио још Сима Милутиновић Сарајлија негдје прије 1825. године, када је написао пјесму „Честитост“ у којој се пјева: О Вишевци, превазносите се / Родитељем јединствена Серба / Вјековима затешчаног једва / Баичево л’ дочајало Бошка / На усрдно и собратства крило / Порођена Васојевић’ сином Сербом Петром Напе питомцем / И Марицом Артемиде Нимфом.
Осим породичних традиција и овог помена у Сарајлијиној пјесми, постоји и један писан податак о поријеклу предака Карађорђевих, а то је диплома владике Петра II Петровића од 21. децембра 1840. године, којом се такође тврди да су Вождови преци од Васојевића.
Међутим, има предања међу Арбанасима у Метохији и међу српским племенима у Брдима у којима се казује како су Карађорђеви преци из Куча. Овдје ћемо навести оно што је највјероватније.
По казивању најстаријих људи у Црној Гори око Подгорице, преци Карађорђеви становали су у Дољанима. Чести бојеви између Куча и подгоричких Турака, затим много насиља која су чинили подгорички Турци честим испадима из Подгорице, нагнаше дољанске становнике да оставе своја сједишта и да се раселе оданде. Један дио тих становника оде и насели се у село Врањ близу Матагужа, међу њима и Карађорђеви преци.
Још предање вели да су преци Карађорђеви, док су живјели у Дољанима, славили Светог Николу, па преселивши се у Врањ, почну славити Светога Климента. Овако се још и данас приповиједа у околини Подгорице и у селу Врањ.
А да је Карађорђе старином из села Врањ, чуо је у Црној Гори и забиљежио још 1875. године г. Љуба Ковачевић, министар у пензији, додајући томе да Врањани славе Светога Климента. Села Врањ и Матагуж налазе се на сјеверу од Скадарског језера, а на истоку од црногорске границе нема ни сат.
Када су се из села Врањ селили преци Вождови и куд су отишли, гдје су се задржали до нису дошли у Београдски пашалук, такође је тешко рећи. У Метохији помиње се село Мачетево као да су тамо некад живјели преци Ђорђеви. По том предању, они су оставили село Мачетево због насиља турског, и морали су отићи одатле у Београдски пашалук.
Њихов долазак у Београдски пашалук могао је бити за вријеме рата Аустрије с Турском 1737. до 1739. године – кад оно пострадаше Брђани, јер на позив патријарха Арсенија Четвртог бјеху се дигла на оружје: Кучи, Васојевићи, Братоножићи, Пипери и Клименти. Али, како им обећана помоћ од старне аустријске војске не дође, то Турци нападну њихове крајеве. Том приликом Брђани пострадају, те се многи раселе, а многи пређу у Метохију.
О томе се налази и једна савремена биљешка, која гласи: „Ходо-паша Махмутбеговић скупи велику војску и пође на Куче не оправи ништа но изгуби многу војску и погибе 53 Подгоричанина у Ледине у кулу Рашовића. И те године, похара Махмут-паша Васојевиће и пороби и прегна у Метохију.“
Васојевићи кад дођу у Метохију измијешају се са Климентима који су околину Призрена, Пећи, Ђаковице и Дечана населили 1708. године, пошто су их Турци прогнали са Цијевне.
Тако је могуће да су Карађорђеви преци, можда у вријеме те сеобе Васојевића, прешли у Метохију и населили се недалеко од Призрена у село Мачетево, па се отуда преселили у Београдски пашалук.
Како има још мјеста идући низ Ибар, која се помињу као мјеста одакле је деда Вождов, то је могуће да су Карађорђеви преци, силазећи с Брда или из Метохије, још негдје се задржавали, прије него што су дошли у Београдски пашалук.
Из забиљешки Милана Кизмића, сељака из Мраморца, које се налазе у Државном архиву, види се да се Карађорђев деда Јован негдје прве половине 18. стољећа населио у Београдски пашалук, у Крагујевачку нахију, у село Вишевац.
1
-
Свиђа ми се
