Код старих Египћана камилица се због ублажаваујућег дејства на грозницу и снижавања температуре сматрала цвијетом Бога Сунца
Није претјеривање ако се каже да је камилица лијек за све, нарочито када је ријеч о малој дјеци. Дјетету би чај од камилице требало давати прије свега када оно има грчеве или болове у стомаку.
Камилица помаже и код надутости, код дијареје и осипа на кожи, затим код обољења желуца и у случајевима када је он пун слузи због катара, затим код поремећаја или изостанка менструације и код других обољења материце и јајника, као и код несанице, упале пасемника, код грознице, зубобоље и болних рана.
Чај од камилице изазива знојење, дјелује смирујуће, од њега попушта грч, а осим тога делује дезинфекционо и спречава упале свих врста, посебно упале слузокоже. Споља се употребљава за облоге и испирање код запаљења очију, упале вежњаче, код осипа који влаже и сврбе, затим за испирање усне шупљине код зубобоље и за испирање рана.
Када сте нервозни, сваки пут попијте чај од камилице; смирићете се прије него што би нервирање и бијес могли да нашкоде вашем срцу. Препоручљиво је и да се јастуче напуњено осушеном камилицом као топли облог држи на болним мјестима.
Купка од камилице и умивање коже чајем од камилице дјелују умирујуће. Имају изванредан утицај на цио нервни систем. После тешких болести или стања исцрпљености убрзо ћете се поново осјећати боље и осјетићете унутрашњи мир.
Никако немојте заборавити камилицу када је ријеч о њези љепоте. Једном недељно оперите лице чајем од камилице и видјећете како ће вам кожа лица синути и добити здраву боју. Екстракт од камилице добар је и за прање косе, нарочито свијетле. Од ње ће коса постати мирисна и сјајна.
Камилица олакшава и пражњење цријева и на тај начин индиректно лијечи хемороиде, који могу да се лијече и споља, употребом масти од исте биљке. Она се употребљава и за лијечење рана. Инхалација паре камилице доприноси брзом побољшању када је ријеч о кијавици и упали синуса.
Уље од камилице употребљавало се још у античким временима – утрљавало се код неуралгија и реуматизма зглобова. Код старих Египћана камилица се због ублажаваујућег дејства на грозницу и снижавања температуре сматрала цвијетом Бога Сунца.
Назив Мапсапа долази од латинског матер – мајка, што значи да се употребљавала код болести мајки и жена. У старим књигама о љековитом биљу пише да се утрљавањем уља од камилице отклања замор удова, а камилицом скуваном у води и као облог стављеном на бешику ублажавају болови.
Швајцарски парох и љекар природњак Јохан Кинцле прича о једној жени са села коју су звали „вјештицом камилице“ и којој су се обраћали болесници у некој невољи или у нужди. Наглувим људима, а било их је петоро, помогла је да поново чују тако што је приморски лук (Ургинеа маритима) кувала у уљу од камилице и топло уље чешће укапавала у њихове уши.
Та „вјештица камилице“ је утрљавањем камиличиног уља поново покренула укочене удове. Против болова очију је употребљавала камилицу скувану у млијеку и од тога стављала облог преко затворених очију, које су биле, потом, за кратко вријеме излијечене.
Надаље парох Кинцле извјештава: „Један ткач је могао да спава само сједећи јер му се чинило да ће се угушити. Траварка је погледала човјека и рекла да код њега нема отицања воде, што је он потврдио. Одмах је морао да пије вино у којем се кувала камилица, ујутро и увече по једну пуну чашу. Ослободио се огромне количине урина, који је најприје био мутан а касније све бистрији; после осам дана човјек је био излијечен.“
