Црногорцима је у Србији, самим доласком, била обезбијеђeна комплетна егзистенција – посао, стан, храна, чак и алат (сјекире, косе, будаци, мотике) и по пар волова. Но, путописци свједоче да су Црногорци највише вољели да ступе у државну службу, посебно у пандуре...
Припремио: Љубиша Морачанин
Црногорци су дуго кроз историју били повлашћени у Србији. Требало је само да се преселе из Црне Горе и изјаве да желе да живе у некој од србијанских општина, да би цијела породица, ма колико чланова имала, била потпуно егзистенцијално осигурана и посебним државним надзором заштићена. Највише државне институције, па и сам краљ, доносили су посебне законе који су имали за циљ да нахране досељене Црногорце, дају им посједе, чак и мотике. Све о државном трошку.
Њемачки путописци запазили су посебно присуство Црногораца у младој српској држави. Они свједоче да су Црногорци највише вољели да ступе у државну службу, посебно у пандуре. Разлог за ову њихову склоност, путописци су налазили у привилегијама у ондашњој Србији: плата је била увијек иста, и сваког мјесеца, с додатним повластицама огријева, станова, чак и хране; служба им је дозвољавала да по читав дан сједе у кафанама, „бистре“ политику и ништа не раде; добијали су лијепо накићне униформе у којима су се шепурили пред дјевојкама и женама; лако су добијали унапређења и веће плате јер су имали третман „дичне а сироте браће“. Касније су они били и студенти у Београду, и пјесници, али су полиција и партија остали њихова омиљена уточишта.
Доносимо закон из 1854. који је потписао кнез Александар Карађорђевић и који наређује помоћ досељеним црногорским породицама, као што се и наређује да се они приме са братском и христијанском љубављу:
„Сходно захтеву Министарства унутрашњих дјела бр. 229. које је учињено ради одређивања помоћи оним црногорским породицама које су се доселиле у Србију, сматрамо да је досељавање Црногораца у нашу земљу добро и да мора да се успостави правило које ће се на поменуте црногорске породице односити:
- Када нека црногорска породица дође у Србију и изјасни се да овде хоће да се настани за стално, одмах ће полиција направити списак душа које сачињавју ту породицу и за сваку душу на рачун министарства издавати по једну оку хлеба дневно, а за путне трошкове породици ће се издати по један дукат цесарски.
- Министарство унутрашњих дела одредиће округ и срез у који ће се породица населити и наредиће да им се да онолико земље колико се за добро надје, било да је општинска, било да припада министарству.
- Министарство ће свакој породоци дати по 600 гроша чаршијских, а од те суме за сваку породицу ће се набавити по једна секира, један будак, једна коса и, у зависности од броја чланова, две или три мотике и по један пар волова.
- При усељавању обавезно свакој породоци одмах дати од 100 до 150 ока хране. Храну им мора дати на поклон општина у коју се насељавају.
- Све црногорске насељенике ослободити на три године од сваког данка, пореза и давања.
- Окружно начелство је обавезно да нађе начина да код осталог народа, што живи у срезу, побуди братска и хришћанска осјећања према Црногорцима који се насељавају и да им се у њиховој оскудици у свакој прилици нађу при руци. Особито је нужно то им указати на самом почетку досељавања.
Решење ово упућујем Министарству унутрашњих дјела и Министарству финансија ради даљег спровођења.
У Београду, 10. маја 1845.г………………………………………………..А.Карађорђевић
