катарина велика

Царица Русије и секса

3250

Царица Русије Катарина Велика била је једна од најмоћнијих личности 18. вијека. Започела је реформе које су промијениле поглед свијета на њену земљу и помогле да се Русија уврсти међу водеће свјетске силе. Била је велики покровитељ умјетности и по томе је надмашила све друге руске монархе. За њу се вежу многе интригантне приче, између осталог и то да је имала преко 300 љубавника и потребу да води љубав шест пута дневно

Пише: Данина Николић

Катарина Велика рођена је као њемачка принцеза Софија Августа Фредерика, у граду Шћећину у Пољској, 21. априла 1729. Њени родитељи били су Јохана Елизабета од Холштајна и Кристијан Август, принц од Анхалт-Цербста.

Године 1744. удала се за Петра III, великог војводу од Холштајна и наследника руског трона. Софија је промијенила име у Катарина – по руском Екатерина или Јекатерина – и прихватила православну вјеру. Међутим, овај уговорени брак показао се као веома неуспјешан. Катарина је врло брзо постала блиска са другим члановима двора од којих су многи били Петрови противници. Била је врло образована, читала је класике и дописивала се са водећим људима свог времена, међу којима су били Волтер и Дидро. Уопште, била је добро информисана о ономе шта се догађало не само у Русији, него и у Европи.

Петар III био је слабог здравља. Боловао је од више болести. Катарина је на њега гледала као на “створење вриједно сажаљења”. Писала је: “Вољела бих свог мужа, само када би он то желио или могао да буде и у најмањој мјери вриједан љубави. Али већ првих дана брака стекла сам дубоку одбојност према њему. Рекла сам себи: Ако будеш вољела овог човјека бићеш најјадније створење на земљи. Пази на сваки свој корак, што се тиче наклоности према овом господину, боље мисли на себе, мадам.”

Катарина је имала љубавника, Григорија Орлова. Он је постао вођа завјере којом је Петар свргнут са трона, а његова жена устоличена као императорка Катарина II. Био је то преврат без проливања крви. Седамнаестог јула 1762. Петар је умро, званично од болести, али је вјероватније да су га убиле присталице његове жене. Сахрањен је у манастиру Александар Невски, а Катарина није присуствовала погребу.

Ступивши на престо Катарина је почела марљиво да ради како би унаприједила руску државу. Кренула је прво од пољопривреде. Унапријеђена је и пољопривредна технологија увозом машина из Енглеске. Грађена су и проширивана пристаништа и ратни бродови. Геолози су истраживали рудно богатство Русије, а отварани су и рудници сребра.

На Катаринин подстрек, развијале су се и друге привредне гране – производња лана, кожне робе, грнчарије и намјештаја. Цвјетала је трговина сибирским крзнима. Успостављена је жива трговина са Истоком, путеви каравана протезали су се све до Манџурије. До 1765. руска економија је преображена.

Већи дио руске популације је био слабо образован, па је Катарина почела да оснива школе у сваком провинцијском граду. Манастир у Санкт Петербургу претворила је у интернат за дјевојке – Смолни институт.

Следећа кључна област која је окупирала Катарину била је медицина. У то вријеме мале богиње су биле главни узрочник смрти и остављале су за собом на хиљаде неспособних и унакажених. Катарина је увела нову праксу вакцинације против заразних болести. Године 1763. Катарина оснива први медицински факултет у Русији, који је обучавао докторе, хирурге и апотекаре.

Катарина је била и велики промотер многих умјетности. Подигла је чувени Ермитаж. Посједовала је позориште гдје су се изводиле драме и опере. Купила је библиотеке Дидроа и Волтера. Повећала је број књига у царској библиотеци од свега неколико хиљада на чак 38.000 примјерака.

После Григорија Орлова, Катарина је усмјерила своју наклоност ка још једном знаменитом Русу, Григорију Потемкину. Уз његову помоћ Русија је анектирала Крим од Турске и на тај начин повећала територију и богатство царевине. Потемкина је прогласила за принца империје.

Године 1754. Катарина је родила сина Павла, будућег императора Русије. Владало је уверење да је Павлов отац Сергеј Салтиков, руски армијски официр и први Катаринин љубавник.

Катаринина репутација била је доста окаљана причама о њеном развратном сексуалном животу. Говорило се да је имала 300 љубавника и да је страдала кад је полно општила са коњем. Љубав је водила у скривеној соби декорисаној еротским сликама и скулптурама. Најпикантније приче о Катарини Великој измислили су француски писци недуго после њене смрти. Једна од њих је и она да је умрла на ноћном суду, који је пукао под њеном тежином, а умрла је заправо од шлога.

Врло популарна прича везана за сексуални живот славне руске царице је и та да је њена дворска дама била задужена да јој “испроба” љубавнике и тако тестира њихову издржљивост и љубавничко умијеће. Сваки потенцијални Катаринин љубавник морао је прво провести ноћ с грофицом и задовољити одређене стандарде, прије него ли је могао да крочи у царичину спаваћу собу.

Њен последњи званични љубавник био је четрдесет година млађи Плато Зубов. Међутим, њени апетити нису могли да буду задовољени, па се овом друштву прикључило још неколико њих. Тако је настао чувени тајни, привилеговани клуб, назван Мали Ермитаж, чија је главна улога била да организује забаву и оргије.

Овај модел понашања пренио се и на остале дјелове руског високог друштва, распуштеност и безобзирност су постали нешто нормално. Оснивани су клубови са сличним наменама, а брак је постао само нужна и традиционална фасада, неопходна да би се имао љубавник или љубавница као природни и жељени избор.