Слика „Низоземске пословице“ из 1559. године дјело је Питера Бројгела Старијег (1525-1569), најважнијег холандског и фламанског ствараоца из периода ренесансе који је остварио пресудан утицај на такозвано Златно доба холандског сликарства.
Употреба придјева „низоземске“ за пословице које су на овој слици приказане исправна је, а назив „Холандске пословице“ који се често може срести код нас је погрешан.
Овдје се не ради о томе да је употреба речи Холандија за земљу коју Хрвати зову Низоземска исто као када бисмо Србију звали Шумадијом (јер је Холанд само једна провинција у земљи која себе зове „Недерланд“ што дословно значи Низоземска), већ о томе да се термин Низоземска или Ниске земље у прошлости користио за све провинције које данас обухватају Белгију, Холандију и Луксембург (сада Бенелукс).
Ово важи утолико више због чињенице да је Бројгел, премда рођен у Бреди (тада сјеверни дио Брабанта, данас дио Холандије), највећи дио живота провео у Антверпену и Бриселу (јужни дио Брабанта, данас дио Белгије), гдје је и стварао, те гдје је и створио ово дјело.
Оно се зато понекад у страним изворима назива „Фламанске пословице“. Према томе, „холандске“ никако не могу да буду јер припадају свим покрајинама Ниских земаља, не само онима око Холанда.
„Низоземске пословице“ су заправо једна хаотична и прекрасна збирка умотворина народа Ниских земаља; на њој, људи, животиње и предмети нуде буквалне илустрације пословица и изрека од којих ћете неке и сами препознати.
Примјера ради (а не можемо све набројати јер их је превише) у доњем лијевом углу је приказ жене која у једној руци носи ватру а у другој воду, што је пословица која гласи: „Никада не вјеруј ономе ко у једној руци носи ватру а у другој воду“. Тиче се лицемера који изазивају невоље па се онда представљају као помиритељи.
У истом дијелу слике је и човјек који удара главом у зид. То је изрека „ударати главом у зид“, која постоји и код нас, и која говори о покушају да се уради немогуће.
Постоје и прикази умотворина који су композитни, гдје једно биће или предмет служи као илустрација за двије или више. Опет доље лијево је војник са ножем у зубима који мачки качи звонце. То је спој изреке „наоружан до зуба“ и „качити мачки звонце“ која је настала из једне Езопове басне која се код нас зове „Мишеви и прапорци“; изрека се односи на покушај да се уради немогуће.
У горњем лијевом углу можете да видите глобус окренут наопачке („окренути свијет наопачке“ што значи да је све супротно од онога како треба да буде), а изнад глобуса је човјек који врши велику нужду на њега (у значењу „презирати све“).
Исти човјек добија најбоље карте у игри („будала добија најбоље карте“ што значи да срећа може да побиједи памет). Горе у средини налази се човјек који држи свој плашт на вјетру, што је алузија на изреку „качити свој плашт како вјетар дува“; шта то значи не морамо да напоменемо, али за оне којима није јасно, то се односи на људе који мишљење мењају у складу са потребама. „Како вјетар пуше“, што би рекли у Далмацији.
Историчари умјетности успели су до сада да детектују 112 пословица и изрека на овој слици која се налази у берлинској Галерији сликарства, али је питање да ли је то коначан број. Врло вјероватно да јесте, али било би сјајно када би се после скоро пет вјекова открила још нека.
Извор: Телеграф
