Објавили смо овај текст 4. јуна прошле године; узалуд изгледа

Андрија Јовићевић – предсједнички кандидат ДФ-а? Дај, уозбиљите се!

6477

Како су прваци Демократског фронта “побркали лончиће“? Зашто за мјесто директора „Српске куће“ именују пар екселанс партијског човјека, а за кандидата за предсједника Црне Горе траже независну личност? Умјесто да буде обратно…

 Пише: Донко Ракочевић

Таман што се завршила „сага“ око Момира Булатовића, почеше у инбокс да ми стижу „поуздане“ информације о Андрији Јовићевићу као предсједничком кандидату Демократског фронта на изборима следеће године.

Не знам ко пласира ове информације – да ли ДПС или конкурентске опозиционе партије, или врхушка ДФ-а у јавност пушта „пробне балоне“ које после „пробуши“ ако не наиђу на одушевљење бирачког тијела. Али, знам да највише штете наносе самом Фронту који би коначно морао да саопшти да ли ће имати за кандидата свог човјека или ће га тражити по „бијелом свијету“.

Што се Момира тиче, на крају је све испало по оној народној: „Тресла се гора, родио се миш“, а надам се да ће се исто десити и у случају Андрије Јовићевића. Не зато што о Јовићевићу мислим подједнако лоше или још лошије него о Булатовићу (Момир макар нема проблема са падежима), него из сасвим принципијелног разлога – свака политичка групација која себе види као озбиљан субјекат на политичкој сцени, мора имати кандидата из својих редова.

Демократски фронт је, несумњиво, макар досад, био најреспектабилнија опозициона снага, и свако тражење кандидата около – међу бившим политичарима и министрима – знак је слабости а не демократског капацитета и отворености.

Нећу да вјерујем да прваци ДФ-а бјеже од предсједничке кандидатуре у страху да не изгубе постојеће партијске позиције у случају изборног пораза, јер то би било крајње себично. Зато ми је тешко да утврдим – зашто су “побркали лончиће“? Зашто за мјесто директора „Српске куће“ именују пар екселанс партијског човјека, а за предсједничког кандидата траже независну личност? Умјесто да буде обратно.

Демократски фронт је већ довољно гласова изгубио „сабирањем баба и жаба“, спајањем националне Нове српске демократије и грађанског Покрета за промјене, уз то први су против НАТО-а а други за ову западну војну алијансу, да не говорим о мржњи дијела српског бирачког тијела према Небојши Медојевићу због већ фамозног гласа за Устав Црне Горе, и одбојности коју Андрија Мандић изазива код националних Црногораца грађанске провинијенције због титуле војводе и борбе за српска национална права. Но, то је тема за неку другу прилику.