Пише: Милош Андрић
Шкакљивост нудизма лежи у чињеници да је цивилизацијски прогрес довео до осећаја срамоте захваљујући сексуализацији нагог људског тела. Сви се слажемо да је овакав став у модерном двадесет првом веку потпуно парадоксалан, када знамо шта све можемо видети на највећим телевизијским станицама у ударним терминима и ријалити програмима.
Таква непримерена, вулгарна и настрано представљена голотиња, као и одећа која открива много на вулгаран начин, а која се показује кроз ниске моралне вредности медија, доводи до скрнављења виђења нагог људског тела, његове лепоте и осећаја сједињавања са природом, због неке врсте „јавне срамоте“.
Док опет, парадоксално, велики број људи потајно ужива у томе да види нешто таквог типа, знајући да друштво прећутно или изричито забрањује јаван поглед на људско тело. Баш због те исте забране. Ово је највероватније разлог због таквог погледа на нудизам у последњих двадесетак година, али није све почело тада. То је само један од разлога због ког нам је „непријатно да скинемо купаћи“ и одемо на купање и уживање у природи, јер то просто желимо и осећамо се добро.
Таква репресија траје кроз више од 15 векова, када се нормалним понашањем сматрало нешто што је у очима религијских норми и државних ставова значило „неупитну чедност“. Е управо је то био окидач који је довео до сексуализације људског тела на погрешан начин, и стварање непријатности у друштву на тему нудизма, нудистичких плажа и уопште осећаја слободе у природи, што нудизм заправо и јете. Битно је разграничити непримерено и вулгарно понашање и голотињу, са уживањем у ономе што нам је мајка природа пружила, у одећи која нам најбоље стоји. Свом телу.
Први велики нудитички покрети, кампови и колоније су посебно заживеле током шездесетих година двадесетог века, под различитим хипи покретима. Иако су хипици имали најбоље намере кад је у питању сједињавање са природом, њихови „пропратни ставови и начин живота“ (без икаквог упирања прстом), поред идеје за миром у свету, су донекле бацили сенку на примарну жељу за слободом.
