Ита Рина рођена је као Италина Кравања у Дивачи код Трста у Италији 7. јула 1907. године. Прича каже да је била лош ученик и да је од малена сањала о филмској каријери и свјетлима позорнице.
Рину су пријатељи 1926, када јој је било 19 година, пријавили на избор за мис у организацији америчке дистрибутерске компаније „Фанамет“. Побједници је припала велика новчана награда и филмски уговор у Америци. Мајка јој није дала да оде преко океана. Ипак, ово је била прекретница у животу будуће глумице.
Упркос мајчиној забрани, за Итину лепоту се чуло до далеке Њемачке, одакле јој је стигла понуда за пробно снимање. Како није било говора да је породица пусти да оде у Берлин, Ита је 1927. године побјегла од куће.
У Берлину је почела њена глумачка каријера. Потписала је трогодишњи уговор с продуцентском кућом „Остермеиер“ и они су од ње направили праву звијезду. Учили су је да глуми, плеше, вози, јаше, плива…
Скоро годину и по дана појављивала се у мањим улогама, стичући искуство и спремајући се за озбиљније улоге.
Њено име – Ида Кравања, први пут је забиљежено на шпици филма “Шта дјеца крију од родитеља” режисера Френка Остена. На наговор продуцента, већ следеће године узима псеудоним по којем ће остати заувијек упамћена.
Ова љепотица се прославила 1929. године улогом у филму „Еротикон“ Густава Махатија „који је зналачки искористио њену фотогеничност и способност изражавања страсти сензуалне младе жене“.
Остало је забиљежено да је након париске премијере приче о заведеној и напуштеној ћерки чувара жељезничке станице, публика Иту Рину дословно на рукама изнијела из биоскопа. Фанови су је обожавали, а критичари хвалили њену „словенску љепоту“ и дар за глуму.
На врхунцу славе, 1931, Ити је срце украо Миодраг Ђорђевић, инжењер из Београда, и она је одлучила да све остави и уда се за њега. Промијенила је вјеру, прешавши у православље, и после селидбе у Београд по други пут у животу узела и ново име – Тамара Ђорђевић.
То није значило да ће се Ита/Тамара одрећи каријере. Ипак, по сопственој одлуци, од тада је снимала само у Југославији.
Други свјетски рат глумица је провела далеко од јавности, бринући о мужу, сину и ћерки. Након 1945, на филму се појавила само још једном, у мањој улози у филму „Рат“ из 1960. године, заједно с Батом Живојиновићем.
Након што се и дефинитивно повукла из јавног живота, с породицом се преселила у Будву, гдје је живјела све до смрти.
Преминула је маја 1979, за вријеме катастрофалног земљотреса који је погодио тај крај. Имала је 72 године.
Сахрањена је у Београду, на Новом гробљу.
