Кад би ме неко мучио, признао бих следећа правила у писању као проверена.
- Не држите се ничијих правила у писању, али на сопствени ризик. Ако сте добри у писању, што до самог краја нећете знати, а можда никад нећете ни сазнати, ризик може да вам се исплати.
- Пре него што почнете да пишете, морате имати најбољу могућну прву реченицу. Од ње зависе и све које следе. Ако залутате, увек се можете вратити и променити прву реченицу. То можете учинити и с насловом, и с ликовима. Не претерујте с карактеризацијама ликова, оставите нешто и машти читалаца. Не претерујте ни са описима: ако вам се за неки учини да ће га читалац прескочити, прескочите га и ви или га барем скратите колико је год то могућно. Оно што кажем за прву реченицу, у песми важи за први стих.
- Кад пишете, не очекујте да ће вас неко за то наградити нити да ћете тако зарадити силан новац или да вас на крају крајева чека обезбеђена пензија. Уосталом, не очекујте ничију помоћ, барем не у суштинском смислу. Осуђени сте на самицу писања.
- Никад не помишљајте да је оно што сте управо написали добро. Увек можете и морате боље.
- Пишите свакодневно, јер писање је и рад. А тај рад је најтежи у првих двадесет година. Ако се заморите, нипошто се немојте разгаљивати на интернету или с телевизијом, па чак ни читајући књиге (осим ако вам оне не служе за истраживање); боље је да перете суђе, перете рубље или припремате вечеру. И шетња опоравља.
- Понекад и понеко, кад сувише очекује од себе или тежи недостижном савршенству, упада у блокаду. Писање му не иде. Умртвљено је. Та блокада може да потраје, и што дуже траје, све је мучнија. За то стање не постоји универзални лек. Морате стрпљиво да тражите излаз. Он постоји, иако не знамо где се налази. Скривен је у писцу који је често најчудније место на свету. Али ако га не тражимо, никад га нећемо наћи. Пипајмо док га не напипамо.
- Не гушите своје снове. Дајте им прилику да продишу у вашем писању. Они су му неопходни. Гледајте на писање као да без њега не бисте могли да живите.
- Ако повремено не израњате из свог писања, изгубићете оријентацију, зато покаткад правите мале предахе, рецимо помоћу гутљаја чаја или кафе, бобице грожђа или невеликог одгриска јабуке. Неко се за то дистанцирање служи лулом или цигаретом. На тренутак се усредсредите на слушање неке музике или на гледање добре слике. Средства за предах су многобројна: изаберите она која вам годе.
- Пишите на гладан стомак. Пун стомак вам одузима енергију. Писање вам је даје.
- За своје писање смислите правила. Не морају да буду обавезујућа. Откријте она која су подстицајна. Без њих би вас неспутани стваралачки елементи у писању могли однети до ђавола.
Али, признаћу и то да, кад ме неко мучи, нисам најпоузданија особа у погледу казивања истине.
