Милутин Поповић Захар открива како је направио чувену пјесму

Пјесму „Видовдан“ сам направио за пет минута, пошто ми се указао патријарх Павле!

2487

Ово ми нећете веровати… Ја сам пола дана осећао страшну грозницу, нисам знао како се зовем. Од беса сам сео на под, и одједном… Видео сам лик патријарха Павла… Као да ми је послао поруку, преко неке силе Божанске… За пет минута сам написао и мелодију и све строфе! За пет минута – каже Милутин Поповић Захар

 Пише: Иван Цицовић

Милутин Поповић Захар, композитор, текстописац, аранжер, сликар, магистар и докторанд међународног права, давне 1989. створио је “Видовдан”. По мишљењу многих, једну од три најчувеније српске пјесме. За сва времена.

Симболично, на данашњи дан, са Захаром смо се присјетили дана када је настала вјечна српска пјесма, те по чијем благослову.

– Песма је настала тако што сам ја позван од стране директора ПГП-а и он је рекао да га је замолио секретар патријарха Павла да се, пре прославе 600 година од Косовског боја, направи 10 песама о Косову. Избор је пао на мене, не знам како ни зашто. Било је ту и других добрих композитора, али ја сам добио и изгледа да сам оправдао поверење. То је најбоље што сам урадио у животу. “Видовдан” пева пола света, не само Срби – каже Захар.

– У кратком времену сам имао ту инспирацију, а како и не бих кад сам одрастао на верским песмама у Лозници, у Тршићу, где сам и рођен… Ово ми нећете веровати… Ја сам пола дана осећао страшну грозницу, нисам знао како се зовем. Од беса сам сео на под, и одједном… видео сам лик патријарха Павла. Као да ми је послао поруку, преко неке силе Божанске… Ја сам за пет минута написао и мелодију и све строфе! За пет минута…а у мени је то врило месец дана, откако сам почео да радим. Ето… После два дана смо кренули у снимање. Изгледа као фантазија, сањарија… Али, није – рекао нам је чувени Захар иза ког стоје најлепше спрске песме.

Међу хитовима које је створио Захар су и “Од Вардара, па до Триглава”, “Живела Југославија”, “Хеј, Југословени”, “Свилен конац”, “Свирајте ми Марш на Дрину”, “Низамски растанак”, “Иванова корита”…

(Телеграф)