Европска унија није наметнула само признање независности Косова као услов за улазак Србије у њено чланство, него и «промену свести», што је, заправо, захтев за одрицање од културног идентитета српског народа, оног идентитета који је нераскидиво везан за косовску етику
Пише: Зоран Вујасиновић
Одавно сваки Србин зна да Косово није само физички појам, оно представља духовни источник српског живота без кога би опстанак српског народа био доведен у питање. Поред физичког, Запад тражи и суштинско одрицање од Косова и Метохије, одбацивањем његовог духовног и културног наслеђа које данашње Србе чини Србима. Ти вековни српски непријатељи траже да се Срби одрекну сами себе. Српском народу је забрањено да се поноси својом величанственом културом и духовношћу, јер се на Западу то тумачи као непријатељство.
Неславни пример лоше културне политике државе Србије је обележавање 200 година од рођења највећег српског песника, Петра Другог Петровића Његоша, сада већ давно прошле 2013. године. Велики Његошев јубилеј, власт у Београду тада је бојкотовала. Осим Митрополије црногорско приморске и самог митрополита Амфилохија, који су организовали манифестацију у Народном позоришту у Београду, на којој није било државних званичника републике Србије, ниједна од надлежних институција културе није обратила пажњу на српског великана. Тако велики јубилеј морао је бити на нивоу дана националног празника.
Председник Русије, Владимир Путин, ове године донео је указ о припреми обележавања 200 година од рођења једног од највећих руских писаца, Фјодора Михајловича Достојевског, који се обележава 2021. године, на дан рођења славног писца. Указом председника установљен је одбор сачињен од најеминетнијих људи у Русији који ће организовати велики јубилеј, што представља прави пример како се држава озбиљно односи према својој култури.
Држава мора на првом месту да се посвети културној политици која, поред безбедносне, представља приоритет националне политике. Од министарства културе, преко секретаријата за културу локалних самоуправа, до домова културе, све институције морају да се уреде као један механизам којим ће се руководити осмишљеном дугорочном културном политиком заснованом на традиционалном идентитету народа. Пре свих, министар културе мора бити човек високих моралних начела и неко који разуме српску културну традицију и баштину, никако као до сада, шарлатан по линији западних амбасада опчињен Западом. Никакви „бијенали“, и „карневали“ који нису део српске (словенске традиције) не смеју да освајају српске градове.
Српство има своју идеју лепоте, што култура у суштини и јесте: идеја једног народа о лепоти. Баш та лепота за коју је Достојевски рекао да ће спасити свет.
