„Бикини је довољно загонетан и довољно експлицитан да може распламсати машту и оставити могућност сласне неизвјесности приликом размотавања“ – ријечи су идејног творца бикинија који је своју измишљотину 1946. године назвао према имену острва на које су се тада вршиле нуклеарне пробе
Баук бикинија, најмање модне крпице, измишљене далеке 1946. године, опет кружи свијетом. Пошто су се после њега изређали и једнодјелни костими и топлес и „ништа“, односно сасвим наго тијело, на дјелу је камбек, поновни тријумф изума Луиза Рера, машинског инежењера и модног креатора из Париза.
Начин на који је он дошао до епохалног модног открића је прилично бизаран. Посматрао је, са кревета, своју љубавницу при облачењу, и када је она била у грудњаку и гаћицама, синула му је идеја – скочио је и из шифоњера извадио њен једнодјелни купаћи костим, подијелио га маказама на двоје и узвикнуо „Еурека!“
Те су далеке 1946. године на пацифичком острву Бикини вршени експерименти са атомском бомбом и Рер је одлучио да нагласи бомбастичност своје креације тако што ће јој дати име тих дана најчешће помињаног острва.
Убрзо потом, млада стриптизета Мишелин Бернардин пронијела је паришким купалиштем „Молитор“ – први бикини. Упркос негодовању чувара морала, жене су га прихватиле јер им је пружио још већу растерећеност у врелим данима и нову могућност откривања (на радост мушкараца), скривајући још увијек оно најпровокативније.
Но, то је можда била и права мјера, јер се свако даље разоткривање женског тијела претвара у неукус и губи привлачност, пошто еротике и сексипила нема без заголицавања маште. Поједини стручњаци за естетику су чак спремни да тврде да нема ништа ружније од потпуно голог женског тијела.
Са тим се слагао и сам Луис Рер који је једном приликом рекао: ,,Жена је као поклон који треба одмотати и видјети шта је унутра. Бикини је довољно загонетан и довољно експлицитан да може распламсати машти и ватру у мушким гаћицама, и оставити могућност слатке неизвјесности приликом одмотавања.
Можемо парафразирати изреку о забрањеном воћу. У овом бикини случају, најслађе је оно воће које није потпуно откривено, па макар га скривао само шлаг у облику минијатурних крпица“.
Када се појавио, бикини је изазвао праву експлозију скандала. У Шпанији су полицајци хапсили дјевојке које су имале куражи да га обуку, у Аустралији је затворска казна била седам дана, у САД је удржење жена за одбрану части и морала апеловало на повратак врлини и невиности, док су у Грчкој свештеници каменовали туристкиње обучене у бикини.
Међу првим женама које су прихватиле бикини и уврстиле га у своју љетњу гардеробу, биле су наравно глумице. Може се чак рећи да бикини не би стекао толику популарност и широку употребу да није било Мерлин Монро, Ракел Велч, Естер Вилијамс, Брижит Бардо, Џоан Колинс, Кристине Оназис и наравно Урсуле Андрес која је можда највише прославила бикини али и бикини њу.
Старији се сјећају њене улоге у филму ,,Др НО“ о Џемсу Бонду и легендарног кадра када у бикинију излази из воде на одушевљење љубитеља филмске умјетности у биоскопским дворанама широм свијета.
Како се времена мијењају! Оно што је на њу скренуло пажњу, данас би у најмању руку изазвало подсмијех, јер нема ништа смјешније од купаћег костима старог неколико година. Доњи дио њеног бикинија био је величине женских зимских гаћица број 120, а грудњак капацитета омањег војничког падобрана. Није само димензија оно што је данас накарадно на том секси бикинију шездесетих, већ и изглед облика панцир кошуље. Али, тада је био еротски шокантан.
Из године у годину, измишљотина Луиса Рера била је све елегантнија, функционалнија, податнија, еротичнија и – мања. Купаћи костими су све више откривали тијело. Смиони високо изрезани прорези на боковима су стварали утисак дугих ногу које почињу већ у струку, да би се на крају и онако малени комадићи тканине претворили у неколико трака ураслих у пукотину која дијели лијеву од десне половице стражњице и пребачених преко вршкова брадавица.
Све је то чињено с циљем да се задржи елемент шока на посматрача, како би се одржао првобитни револуционарни значај бикинија. Но, убрзо се није имало куда ићи даље. Бикини се претворио у тангу. Танга се претворила у топлес (а то већ више није бикини). Да се отишло још само корак даље, под купаћим костимом би подразумијевали и заручнички прстен.
Бикини је ипак задржао неке битне компаративне предности пред смјелијим моделима. Једноставно, и танга и топлес захтијевају савршену физичку конституцију.
Што због тога, што због праве мјере у еротичности бикинија о којој смо говорили на почетку, а наравно и због диктата најутицајнијих модних креатора који се често по идеје враћају у прошлост (,,све што је било – биће“) – и ово љето ће протећи у знаку бикинија.
