Наш највећи научник, Никола Тесла, дубоко је осјећао суштинску вриједност гусала. Он је знао да гусле лијече организам, снаже тијело, јачају вољу, одгоне чини, оплемењују душу, буде дубоке увиде, подстичу на подвиг.
Пише: Спасоје Влајић
Гусле су чудесан дар и изум. Код гусала је наслућен и до савршенства развијен символички образац који показује везу свијести и подсвиjeсти, главе и стомака, небеса и подземља.
Глава гусала одсликава тјелесну главу, струне гусала пресликавају живац вагус који спаја мозак са мозгом подсвиејсти – стомачним плексус солатисом; трбух одговара тјелесном трбуху. Трептаји вагуса покрећу пјесму, трептаји струна производе гуђење. Струне гусала символички спајају вагус и гласне жице.
Света ријеч гусала је свједок части, судија чојства и признање јунаштву.
Гусле нас враћају себи и спајају са покољењима кроз вјекове.
Гуђење гусала растерећује нерве, одмара ћелије, а ум чисти од шумова који долазе од ројења неконтролисаних мисли.
Слушалац се постепено уводи ка пријатној опуштености алфа стања кад се поруке примају јасно и снажно. И то не самом умом, него срцем, плућима, стомаком, ћелијама… Човјек се смирује, али истовремено спрема за највеће подвиге.
Занемарујући гусле, наш човјек се одриче живе воде и добровољно пристаје на површност и духовни пад.
(Спасоје Влајић је пажњу јавности својевремено скренуо књигом „Свјетлосна формула“. Инжењер је кристалографије и професор информатике. Поред поменуте, објавио читав низ књига од којих је свака доживјела велики успјех)
