Данас православни вјерници прослављају један од највећих пролећних празника – Ђурђевдан
У сваком дому у коме се прославља овај празник, налази се икона Cвети Георгије убија аждају, а приче су разне због чега управо ова слика представља Ђурђевдан.
Вјерује се да аждаја симболизује многобожачку силу, која је прождирала хришћанске жртве. Свети Ђорђе је својом мученичком смрћу побиједио ту аждају и задао јој смртни удар. Женска прилика која се уочава на икони је царица Александра, а може се сматрати да она представља младу Христову Цркву, коју је Свети Ђорђе избавио од аждаје, након чега је она добила слободу да се развија.
Вјерује се и да је Георгије био историјска личност, као и да је служио цару Диоклецијану све до тренутка када му се храбро супроставио и рекао да је хришћанин. Тиме је започело његово страдање за вјеру. Тамница, окови, крваве ране по цијелом тијелу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића да се непрестано, усрдно и искрено моли. Када је молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили вјеру Христову, а међу њима и царева жена Александра.
Свети Ђорђе погубљен је 303. године, а како се наводи, многа чуда су се дешавала од тада на његовом гробу.
За прославу Ђурђевдана везују се и бројни обичаји и вјеровања.
У различитим крајевима обиљежавају овај пролећни празник на различите начине. Међутим када је у питању припрема саме славе већина ритуала се не разликује. Припрема славског колача, кољива и вина, и освјештање које обавља свештенство Српске православне цркве саставни је дио обиљежавања ове пролећне славе.
Обичаји и вјеровања везана за Ђурђевдан у српском народу су свакако постојали и прије него што је примљено хришћанство, па се тако у неким крајевима не једе овчје млијеко и јагњеће месо, нити се спава у природи. Домаћини који славе ову славу очекују ведро и лијепо вријеме на Ђурђевдан, јер је то знак да ће година бити родна.
Овај празник препознатљив је по окићеним кућама или капијама разним биљем које су укућани убрали тога јутра на пропланку и природи недалеко од свог дома. Убрано биље, коријење, лишће и коприва плете се и у вијенац који домаћице радо стављају у кухињу, а мушкарци односе на њиву јер се надају добрим усјевима.
