„Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи“ је по мишљењу многих, једна од најљепших икад написаних љубавних пјесама. Написао ју је Константин Симонов, а због услова у којим је настала, ушла је у антологију.
Симонов је био велики руски писац, пјесник и патриота којег је судбина често одводила на ратне фронтове. Безнадежно је био заљубљен у Валентину Серову, тада најљепшу и најпопуларнију глумицу.
Она је, међутим, била удата. Пошто је супруг генерал, кога је јако вољела, преминуо, Валентина је дуго патила. Потом се упуштала у многобројне љубавне афере, али никог није успјела завољети као свог покојног супруга.
А онда, ратне 1940. године упознала је Симонова, који је годинама маштао о њој. Ушли су у везу која је била све оно о чему је писац маштао, али, невоље тек долазе. Симонов је отишао на ратиште и у јеку највећих борби схватио је да се неће вратити кући жив.
Једино што га је одржавало била је фотографија и мисао на своју прелијепу Валентину која је жељно ишчекивала да јој се врати. Тада је одлучио да јој напише пјесму која ће јој говорити колико је он воли, чак и када га не буде више.
Пјесму, која је требала стићи Валентини после његове погибије је ставио у џеп, мирно ишчекујући свој судњи дан. Међутим, догодило се чудо – јединица у којој се Симонов налазио некако је избјегла финални удар непријатеља, и писац се, жив и здрав, вратио кући својој драгој, с пјесмом у џепу.
Вјенчали су се 1943, а пјесма о љубави која надјачава смрт у комбинацији с “хепиендом” обишла је цио свијет, и преведена на чак 35 језика.
ЧЕКАЈ МЕ
Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи
само ме чекај дуго.
Чекај ме и када жуте кише
ноћи испуне тугом.
Чекај и када врућине запеку,
и када мећава брише,
чекај и када друге нико
не буде чекао више.
Чекај и када писма престану
стизати издалека,
чекај и када чекање дојади
свакоме који чека.
Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи.
Не слушај кад ти кажу
како је време да заборавиш да те наде лажу.
Нек поверују и син и мати
да више не постојим,
нека се тако уморе чекати
и сви другови моји,
и горко вино за моју душу
нек пију код огњишта.
Чекај. И немој сести с њима,
и немој пити ништа.
Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи,
све смрти ме убити неће.
Нек каже ко ме чекао није:
Тај је имао среће!
Ко чекати не зна, тај неће схватити
нити ће знати други
да си ме спасила ти једина
чекањем својим дугим.
Нас двоје само знат ћемо како
преживех ватру клету,
напросто, ти си чекати знала
као нико на свету.
Извор: Бука
