На данашњи дан, 1777. године, рођен је српски војвода и дипломата прота Матеја Ненадовић, који је са стрицем Јаковом покренуо Први српски устанак у ваљевској и шабачкој нахији. Преговарао је с Турцима и Русијом и тиме успоставио прве дипломатске контакте устаника са страним државама. Био је предсједник Правитељствујушћег совјета – прве српске владе. Његови „Мемоари“, поред књижевне вриједности, представљају драгоцјен документ времена
Прота Матеја Ненадовић рођен је у Бранковини 26. фебруара 1777. године као син кнеза Алексе Ненадовића. Био је војвода у Првом српском устанку, предсједник Правитељствујушчег совјета и дипломата. Код породичног пароха попа Станоја, научио да чита и пише. Даље се школовао у Ашањи и Купинову у Срему. На почетку свога поповања у Бранковини старао се о увођењу реда у црквене обреде, по угледу на црквени живот у Срему.
Са стрицем Јаковом покренуо Први српски устанак у ваљевској и шабачкој нахији. Преговарао је с Турцима и Русијом и тиме успоставио прве дипломатске контакте устаника са страним државама. Његови „Мемоари“, поред књижевне вриједности, представљају драгоцјен документ времена.
Један је од организатора Првог српског устанка у ваљевском крају, војвода и државник. Путовао је у Русију и с њом успоставио прве устаничке везе, и више пута путовао у Аустрију ради набавке оружја и муниције. Командовао је дијелом устаника при ослобођењу Ваљева и Шапца 1804. године, Карановца (данас Краљево) и Ужица 1805. и делом коњице у бици на Мишару 1806. године. Од 1805. до 1807. први је предсједник Правитељствујушчег совјета, а од 1807. до 1811. његов члан, потом тамнавски војвода, а са Луком Лазаревићем командант устаничких снага на Дрини.
У турској офанзиви против Србије 1813. командовао је са Симом Марковићем устаницима на фронту од Лознице до ушћа Дрине. После пада Србије прешао је у Аустрију и у периоду 1814—1815. настојао да заинтересује велике силе за борбу Србије против Турске. После избијања Другог српског устанка прешао је у Србију, постао ваљевски кнез и члан Народне канцеларије.
Због неслагања са начином владавине кнеза Милоша пензионисан је 1832. године. Члан новооснованог Државног совјета постао је 1838, али због неслагања са кнезом Михаилом морао је 1840. напустити Србију. После доласка Александра Карађорђевића за кнеза Србије 1842. године постао је државни савјетник; 1844. са својим људима угушио је катанску буну против кнежеве власти; пензионисан је 1852. године. Умро је у Ваљеву, 11. децембра 1854. године (29. новембра 1854. по јулијанском календару).
Прота Матеја Ненадовић је својим преданим радом и залагањем настојао да помогне младој српској држави насталој на рушевинама опадајуће Отоманске царевине. Смисао протиног рада најбоље је оцијенио Владимир Стојанчевић:
„Прота је схватао смисао десетогодишњег ратовања са Турцима да као потребу, као моралну обавезу и као своју савјест да помогне српском народу, коме су дахије, њихова осионост и насиље, нечовјечност и неправда, пријетили да униште основне обичајне друштвене организације и патријахални начин живота тј. основе патријахалне цивилизације.“
Појединачан значај сваке димензије протиног рада је велик и веома битан за посматрање и проучавање, прије свега, политичког развоја и развоја институција Србије XIX вијека.
