Српски национални савјет Црне Горе је сачинио предлог Закона о заштити ћириличног писма и упутио га Скупштини Црне Горе, као и Новој српској демократији и Демократској народној партији, од чијих посланика очекује да у парламенту покрену иницијативу за доношење овог закона
ЗАКОН О ЗАШТИТИ ЋИРИЛИЧНОГ ПИСМА
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1
Овим законом се уређује заштита и равноправност употребе ћириличног писма зајемчена Уставом Црне Горе.
Члан 2
Свако има обавезу да поштује право на равноправну употребу ћириличног писма у складу са Уставом Црне Горе и законом.
Забрањена је свака дискриминација по основу писма.
Члан 3
Под заштитом ћириличног писма, у смислу овог закона сматра се равноправна употреба ћириличног писма у раду: државних органа, органа државне управе, органа локалне самоуправе, органа локалне управе, јавних предузећа, јавних установа и других организација и субјеката која врше јавна овлашћења (у даљем тексту: органи и организације које врше јавна овлашћења).
Члан 4
Заштита ћириличног писма у раду органа и организација које врше јавна овлашћења, обезбјеђује се равноправном употребом ћириличног писма у:
1) писаном општењу органа и организација које врше јавна овлашћења међусобно, као и са странкама, односно грађанима, у равномјерном обиму, на ћириличном писму;
2) објављивању закона, прописа и других аката, у равномјерном обиму, на ћириличном писму;
3) штампању књига и школских уџбеника, у равномјерном обиму, на ћириличном писму;
4) вођењу поступка за остваривање и заштиту права, дужности и одговорности грађана, пред органима и организацијама које врше јавна овлашћења, у равномјерном обиму, на ћириличном писму;
5) вођењу прописаних евиденција од стране органа и организација које врше јавна овлашћења, у равномјерном обиму, на ћириличном писму;
6) издавању јавних исправа, као и других исправа које су од интереса за остваривање законом утврђених права грађана, од стране органа и организација која врше јавна овлашћења, у равномјерном обиму, на ћириличном писму;
7) вођењу поступка у погледу остваривања права, дужности и одговорности запослених из рада или по основу рада, код органа и организација која врше јавна овлашћења, у равномјерном обиму, на ћириличном писму.
Члан 5
Под заштитом ћириличног писма подразумијева се равноправна употреба ћириличног писма при: исписивању назива мјеста и других географских назива, назива насеља, улица и тргова, назива органа, организација и фирми, објављивању јавних позива, обавјештења и упозорења за јавност, као и при исписивању других јавних натписа.
Члан 6
У органима и организацијама које врше јавна овлашћења писана коресподенција врши се, и одлуке и друга писмена пишу се, у равномјерном обиму, на ћириличном писму.
Члан 7
Национални јавни емитер Радио-Телевизија Црне Горе, регионални и локални јавни емитери, регистровани у Црној Гори, обавезни су да текстуални дио програма, у равномјерним једнонедељним временским размацима, емитују на ћириличном писму.
Комерцијални, електронски и штампани медији, регистровани у Црној Гори, својом уређивачком политиком дужни су да уклоне било које угрожавање, искључивање или ограничавање равноправне употребе ћириличног писма.
Члан 8
Саобраћајни знаци, путни правци на међународним, магистралним и другим путевима, називи мјеста и други географски називи исписују се и на ћирличном писму.
II НАДЗОР НАД СПРОВОЂЕЊЕМ ОДРЕДАБА ОВОГ ЗАКОНА
Члан 9
Надзор над спровођењем одредаба овог закона врше, у оквиру свог дјелокруга, органи државне управе надлежни за послове: управе, просвјете, саобраћаја, урбанизма, стамбено-комуланих послова, културе и здравства.
Инспекцијски надзор над спровођењем овог закона врши орган управе надлежан за послове инспекцијског надзора, преко надлежних инспекција, односно управне инспекције.
III КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 10
Новчаном казном од 3.000 еура до 10.000 еура казниће се за прекршај јавно предузеће, јавна установа и друго правно лице које врши јавна овлашћења, ако:
1) поступи супротно некој од одредби садржаних у тачкама члана 4 став 1 овог закона;
2) назив мјеста и других географских назива, назив насеља, улица и тргова, назив органа, организација и фирми, објављивање јавних позива, обавјештења и упозорења за јавност, као и других јавних натписа, испише супротно одредбама члана 5 овог закона;
3) национални, регионални и локални јавни емитер текстуални дио програма емитује супротно одредбама члана 7 став 1 овог закона;
4) саобраћајне знаке, путне правце, на међународним, магистралним и другим путевима, називе мјеста и друге географске називе, испише супротно члану 8 овог закона.
Одговорно лице у правном лицу казниће се за прекршај из става 1 овог члана новчаном казном од 500 до 1.000 еура.
Члан 11
Новчаном казном у износу од 500 еура до 2.000 еура казниће се за прекршај одговорно лице у државном органу, органу државне управе, органу локалне самоуправе и локалне управе, ако по било ком основу поступи супротно некој од одредби садржаних у тачкама члана 4 став 1 овог закона;
IV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 12
Називи мјеста, улица, тргова, органа и организација, фирме и други јавни натписи ускладиће се са овим законом најкасније шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 13
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном листу Црне Горе”.
У пропратном писму Српског националног савјета се, између осталог, каже:
Ћирилицом смо се уписали међу цивилизоване (словесне) и историјске народе Европе и свијета, чија је историја је историја хиљадугодишње борбе за опстанак, или, како се и каже у образложењу оставке бјелопавлићких учитеља, због окупаторске забране ћирилице у црногорским школама, 1916. године: „Ћирилица је наша историја, њоме су исписани сви наши културни трагови“.
Ћирилицом је исписна најпознатија наша књига Мирослављево јеванђеље, коју је Унеско уврстио у едицију Памћење свијета, као једно од 120 највреднијих добара које је створила људска цивилизација, као и Октоих и друге књиге из Црнојевића штампарије, чије штампање представља најзначајнији датум културне историје Црне Горе.
Не постоји ниједан разлог за потискивање и напуштање ћирилице: ни историјски, ни културни, ни естетски, ни лингвистички, ни вјерски, ни техничко-технолошки. Ћирилица је била и остала, једна од основних одредница нашег идентитета. Њено напуштање значи прекид са нашим културним и духовним идентитетом, односно одрицање од свог културног наслеђа.
До почетка 90-их година 20. вијека, сви листови и часописи који су излазили у Црној Гори штампани су ћирилицом: Побједа, Стварање, Овдје, Историјски записи, Омладински покрет, Просвјетни рад, Васпитање и образовање, Универзитетска ријеч, све локалне новине: Титоградска трибина, Никшићке новине, Приморске новине, Пљеваљске новине, Бјелопољске новине, Барске новине; све новине радних организација и све новине организација друштвених дјелатности; сви годишњаци ЦАНУ; сви уџбеници и ђачке лектире у издању Завода за издавање уџбеника, и др. Сва издања „Побједе“, међу њима и едиција „Луча“, и сва издања „Обода“ и „Универзитетске ријечи“, а касније и „Унирекса“, као главних издавача у тадашњој Црној Гори. Црна Гора била је најћириличнија република у бившој СФРЈ. Због тога су многи, све до јуче, мислили „да је у Црној Гори званично писмо ћирилица“.
Ћирилица је, као народно писмо, све до недавно, била у употреби на цијелом балканском простору. Ћирилица је писмо на коме се и данас описмењавају наша дјеца! Насупрот свему томе, а посебно уставној одредби о равноправности писама – ћирилице и латинице (Устав Црне Горе, чл. 13) – ћирилица, данас, у Црној Гори има статус само дозвољеног, али не равноправног и обавезујућег писма. У врло кратком времену, посебно након доношења Устава Црне Горе, 2007. године, сви јавни натписи, називи установа, институција, школа, сви путокази, називи улица, исписани су латиницом. На латиници се води и сва државна администрација и кореспонденција уз потпуно запостављање ћириличног писма.
Уколико би се наставио овакав тренд напуштања ћирилице, ње би у веома кратком времену напросто нестало са овог простора, што би био, не само недопустив дискриминаторски чин према оном дијелу овдашњег становништва који то писмо доживљава као један од најважнијих чинилаца свог националног, културног, језичког и духовног идентитета, него и незапамћено антицивилизацијско насиље над историјом и културом Црне Горе.
Зато је неопходно доношење закона, којим би се прецизно регулисала равноправна употреба и прије свега заштита писма ћирилице у Црној Гори, а тиме, напокон, спровела у дјело и уставна одредба којом се то гарантује!
Да би се ћириличном писму омогућила равноправна употреба у пракси није довољно само донијети закон о равноправној употреби овог писма са латиницом, већ је неопходно омогућити да законске одредбе у пракси буду спроведене.
На основу члана 93 став 1 Устава Црне Горе, а у складу са Пословником Скупштине Црне Горе подносимо Предлог закона о заштити ћириличног писма, ради стављања у скупштинску процедуру.
