Магија ускршњих јаја је највише дошла до изражаја кроз легендарну колекцију петроградских јувелира Карла Фабержеа. Он ће дивљење руске царске породице (а ускоро и свјетску славу) привући својим првим радовима на Сверуској изложби у Москви 1882. године. Од тада заузима престижно мјесто ексклузивног „царског набављача“ и „дворског јувелира“.
Од 1885. до 1916. године, он потписује 54 минијатурна ремек-дјела за руску царску породицу Романов.
Главни наручиоци ових фасцинантних умјетничких предмета (у облику ускршњих јаја, сачињених комбинацијом маште, злата и драгуља) били су руски императори, отац и син: Александар Трећи и Николај Други.
Пуне три деценије, сваке године, овај генијални умјетник би на руски двор доносио, специјално за ускршње празнике, своја оригинално дизајнирана јаја, израђена од наљепших и најскупљих материјала. А у њима би се налазила најразличитија изненађења: златно јаје, медаљон, коњаник, брод, икона штафелај, лабуд, пијетао, воз, птица, срце, ружин пупољак, анђели, палата, крунидбена кочија…
За основу јаја коришћен је природни камен: јаспис, родонит, ахат, кварц, лапис лазули и нефрит. Мада су у вријеме њихове израде, јувелири користили свега неколико боја, Фаберже је експериментисањем успио да постигне чак 140 различитих нијанси. Дизајн за израду јаја инспирисан умјетничким делима пресликаним из Ермитажа, као и важни моменти из историје царске породице, као што су крунисање цара Николаја, завршетак транссибирске железнице и годишњица брака или владавине.
Петер Карл Фаберже је посао израде јаја подијелио на неколико мањих специјализованих радионица. Два мајстора заната, најодговорнијих за израду јаја, били су Михајло Перчин и Хенрик Вингштрем. Данас је поуздано лоцирано 44 јаја, а још два су препозната са фотографија. Осим царских постоји још 12 ускршњих јаја рађених за сибирског власника рудника злата Александра Келха
