Британија је отаџбина нацизма, концентрационих логора, геноцида, вјешања дјеце и нарко-мафије. Да видимо шта кажу историјске чињенице…
Пише: Зоран Милошевић (Печат)
Када се говори о Великој Британији и њеним становницимa, већина човјечанства наведе енглески парламентаризам , као и великог Шекпира. Но, нација „просвећених морепловаца“ није то што се мисли.
Прво, Британија је, а не Њемачка, отаџбина нацизма, идеје власти расе, тачније изабране „нордијске расе“ која треба да влада цијелим свијетом.
Творци нацизма су Енглези: Томас Карлај (прародитељ), Хјустон Чемберлен (англоамерички писац и филозоф), Џејмс Хант (написао 1862. године рад у којем је црнцима „додијелио“ улогу прелазног облика између мајмуна и човјека), Френсис Галтон (рођак Чарлса Дарина и оснивач еугенике – „науке“ о људској селекцији ради одгајања идеалне расе), Карл Пирсон (биолог и оснивач биометрије – расистичког смјера социјал-дарвинизма), чија је позната изјава “Право на живот још не значи право свакога да продужи свој род.“
„Одушевљавам се енглеским народом. У колонизацији, они су учинили немогуће“, похвалио их је у једном говору Адолф Хитлер. Јасно је зашто их је фирер хвалио, све је идеје преузео од Британаца.
Подсјетимо се да је управо у Великој Британији створен 1932. године Савез фашиста којим је рукоодио барон Освалд Мозли. Вођа британских фашиста је ухапшен тек 1940. године и у затвору је провео само три године. Умро је 1980, никада прогоњен због своје прошлости.
Друго, концентрациони логори су британски изум, а не нациста или бољшевика (Троцки), како се то данас представља. Истина, има малих дилема да ли сту били Американци током Грађанског рата (1861-1865) или Британци током Англобурског рата (1899-1902), но већина историчара сматра да су предњачили Британци. Американци су у концентрационе логоре слали војне заробљенике, а Енглези војно становништво – чак цјелокупне породице.
Циљ стварања концентрационих логора, према званичним изјавама британске владе, било је „осигурање безбједности мирног становништва бурских република“.
Мушкарце су Енглези слали у логоре на територији Индије, Цејлона и других британских колонија. Укупно у свим британским концлогорима било је смјештено 200.000 људи, што је била половина становништва бурских република. У њима је умрло до глади и болести 26.000 људи, а током само једне године, 1901, у концлогорима Енглеза од глади и болести је умрло 17.000 људи, од којих 14.300 дјеце.
Треће, Енглези су свјетски прваци у геноциду, јер су практично истријебили Индијанце на територији данашњих Сједињених Америчких Држава. Да подсјетимо да су током насељавања данашње САД, Енглези убили око 15 милиона Индијанаца.
Геноцид су починили и током три колонизације Аустралије. Колонизација тог континента је почела 1788 године, а аутохтоног становништва је било милион људи у око 500 племена. Током насељавања Аустралије, Енглези су убили између 90 и 95 одсто Абориџина, док су на Тасманији старосједиоци истријебљени. Убиства старосједелаца су сматрана условом просперитета Енглеза.
Четврто, Енглези су познати и као „вјешачи дјеце“, на начин који леди крв у жилама. Лондон је током 16. вијека носио надимак Град објешени. Током царовања Хенрија Осмог (1509-1547) кажњено је само за скитњу 72.000 људи. Дјецу бескућнике масовно су вјештали чак и у наредним вјековима. Тек 1908. године Британија је усвојила закон по коме се на смртну казну не могу осудити млађи од 16 година.
Пето, Британци су први створили нарко-мафију. У том контексту важна је још једна страница британске историје која је у стручној јавности позната као Опијумски рат. Мађутим, правилније би било то назвати мафијашким системом, чији је главни извор била трговина наркотицима, због чега су скоро цио једна народ претворили у наркомане. Радило се у то вријеме (19. вијек) о 300-милионском кинеском народу.
Чак 13 одсто дохотка Индије током британске владавине доалзило је од продаје опијума у Кини. Истовремено, опијум је убијао Кинезе. Само у периоди од 1791 до 1794 године, број лиценцираних опијумских пушионица порссато је са 87 на 663. Истовремено је Британија преко опоијума извлачила огроман новац из Кине, што је све представљало класичну нарко-мафијашку шему.
Ова ситуација је довела до два разорна „опијумска“ рата, као и до потпуне окупације Кине од стране Британије. Када се то догодило, Бризанија је почела да узгаја мак у Кини, на милионима хектара, док се број коринсика повећаона десетине милиона.
Крај власту нарко-мафије у Кини дјело је комуниста, који су једносатвно све нарко-трговце стријељали, а плантаже мака спалили.
