У свету се ситуација искомпликовала, ослобођене су силе и анимозитети које нико више не може да обузда. Али колико год да је напето у свету, у глави Лазара, јунака мог романа, још је напетије. Он стално тражи лек за свој унутрашњи немир. Међутим, религија се растворила у фолклору и обичајности, а филозофија се изоловала на универзитету. Преостаје фармакологија.
Филип Грбић(30), писац и професор филозофије из Београда, најновији је лауреат награде „Милош Црњански“, а награђен је његов роман првенац „Руминације о предстојећој катастрофи“, објављен у издању београдског „Платоа“. У узбудљиву причу о супружницима који крећу на летовање на Крит да би пребродили брачну кризу, Грбић je вјешто уплео размишљања о култури, хришћанству, политици, криминалу, невладиним организацијама, љевици и десници, интелектуалној елити, Трампу, и успио да ослика судбину младог човjека у нашем добу. Главни јунак Лазар у свему види пријетњу. О чему год да мисли, он увек очекује најгори исход. Заразиће се и умријеће од еболе, авион ће се срушити у море, жена ће га оставити, земља ће пропасти, избиће рат свjетских размјера итд.
Добитник сте престижне награде „Милош Црњански“. Да ли се више радујете награди или имену које носи?
-Вест о награди ми је донела извесно осећање сатисфакције. Ових дана баш интензивно разишљам о провалији која зјапи између среће и сатисфакције. Срећа нам се догађа безразложно, а најчешће онда када осећамо слободу од насиља које наше жеље и амбиције свакодневно врше над нама. Сатисфакција је, с друге стране, резултат остварене амбиције. Патња јој претходи и патња за њом следи. Али, свестан сам да сад звучим као да се пренемажем. Наравно да сам, објавивши свој први роман, одмах почео да жудим за признањем. Величина и вечита свежина Милоша Црњанског, списак досадашњих лауреата, сама награда… Све ми то импонује. Међутим, морам да признам да ме медијска пажња веома узнемирава. Не могу да се ослободим тог непријатног осећања изложености и већ чезнем за изолацијом.
По ономе што сам прочитао рекао бих да сте написали роман о антијунацима свакодневице, односно о несналажењу људи у данашњем свијету. Какав је свијет у којем се данас налазимо и колико мари за књижевност и филозофију?
-Не бих рекао да су они антијунаци. Штавише, рекао бих да би они били сасвим просечни када не би били толико осетљиви и толико неспособни за онај млаки свакодневни живот који, с годинама, доноси све више и више одговорности, а све мање и мање радости. Свет никада није превише марио за књижевност и филозофију. То су одувек била занимања чудака и божанствених дангуба. Када је Талес из Милета у 6. веку пре нове ере, загледан у звездано небо, пао у бунар, смејала му се трачка слушкиња. Филозофи се баве бескорисним питањима и оперисани су од практичних задатака које намеће свакодневни живот. Додао бих још: овај свет је прављен по мери трачких слушкиња.
У образложењу жирија, између осталог, пише да су у књизи упечатљиво приказани свијетови култура (српске, руске, грчке и њемачке) и глобализацијски тренутак њиховог дотицаја. Послије овога не могу да Вас не питам за мишљење о патриотизму и космополитизму, односно о додирним тачкама ова два појма.
-Није ли управо Милош Црњански својом судбином показао да човек у исто време може да буде патриота и космополита? У његовом суматраизму видим песнички одјек стоичког учења о свеопштој хармонији у природи. Под влашћу стваралачког логоса сви смо ми грађани космоса. Али у поеми „Стражилово“, написаној у Италији, Црњански такође каже: „И, тако, без веза, /стиже ме, ипак, родна, болна, језа.“ Није случајно да нас та родна, болна, језа спопада онда када смо у туђини, када нам се бездомност сручи на главу. Космополитизам који није укорењен у националној култури сувише је подложан аутошовинизму и прелако бива фасциниран туђим националним самољубљем. Познајем многе људе који су изразито осетљиви, рецимо, на српски национализам, а да истовремено, готово потпуно несвесно, заступају националне интересе америчког, немачког или француског културног империјализма.
Шта вас је подстакло да напишете роман, чијег јунака море руминације – злослутне, опсесивне црне мисли?
– Очито више нисам знао шта да радим са властитим црним мислима. У том смислу, писање је врста терапије, иако писање никад није само то. Мој јунак Лазар ми се врло брзо отео и постао личност обдарена властитом вољом – личност која поседује, у односу на мене, независне погледе на различите феномене. Лазар ме понекад одушевљава, понекад ме засмејава, понекад ме нервира, а понекад ми баш иде на живце.
Истичете на једном мјесту да су Достојевски, Кант, Нови завет, остали непрочитани… Шта тиме говорите о духу савременог свијета?
– Ту је реч о кризи класичног образовања. Такозвани “класици” остају непрочитани зато што унапред мислимо да знамо шта у њиховим делима пише. Ништа не можемо сазнати ако мислимо да нам сазнање није ни потребно. Читање подразумева смелост да се дело тумачи, да се културно наслеђе изнова присвоји, да филозофска питања и духовне грознице, рецимо, Достојевског прострује и кроз наша тела и умове.
У чему данашњи човек проналази тачку ослонца?
– У томе је ствар, не проналази је. У свету се ситуација искомпликовала, ослобођене су силе и анимозитети које нико више не може да обузда. Али колико год да је напето у свету, у Лазаревој глави је још напетије. Он стално тражи лек за свој унутрашњи немир. Међутим, религија се растворила у фолклору и обичајности, а филозофија се изоловала на универзитету. Преостаје фармакологија.
Да ли сте се бринули како ће читаоци прихватити описе секса или насиља у књизи?
– Без вишка емоција описао сам неколико сцена секса, једнако природно као што сам описивао узимања хране или летење авионом. И питам се кад се то у књижевност вратио стид? Ако дате експлицитан опис неког бруталног убиства малолетне девојке, ви сте писац трилера, али ако опишете сексуалну радњу у њеној спонтаности, па чак и неспретности, онда се јавља нека чудна нелагода. Изгледа да говор о сексу увек мора да буде претеран: или претерано насапуњан као у љубавним романима или претерано извитоперен као у порнографији. По свој прилици је неподношљиво, па чак и депресивно читати реалистичне описе секса.
