Бојана Пековић (20) једина дјевојка у свијету – познати гуслар! Потиче из музичке породице која је потпуно посвећена афирмисању националне културе. Као изузетно талентовано дијете у Музичку школу примљена је са пет година. Завршила је нижу музичку школу, одсјек за клавир и гусле, потом и Средњу музичку школу у Краљеву, а тренутно је друга година на Факултету Музичке умјетности у Београду, етномузиколошки одсјек.
Њена музичка и умјетничка каријера почиње од пете годинe. Од тада, она је учествовала на скоро 700 различитих културних, духовних, образовних и других значајнијих манифестација у Србији, БиХ, Црној Гори, Словенији, Русији, Словачкој, Швајцарској и Њемачкој. Много пута је награђивана на такмичењима из клавира, етно пјевања, рецитовања и пјевања уз гусле. Свој први солистички ЦД издала је 2008. године са свега 11 година.
Заједно са својим братом Николом побиједила је у серијалу „Ја имам таленат“ 2012. године, када су постали креатори новог музичког правца у свијету (гусле и хармоника). Овај, до тада невиђени спој гусала и хармонике, задивио је стручне људе у сфери музике.
Бојана је прва у историји промијенила могућност коришћења гусала. Користи много више од пет основних тонова које су раније умјетници користили. Она често спаја музичку и драмску умјетност. Имала је водећу улогу у музичко-сценском и позоришном спектаклу „Његош небом осијан“, „Весели се Праху Немањића“ и „Стојте Галије Царске“, као и представи „Женидба Максима Црнојевића“, гдје је пјевала уз гусле на шпанском језику.
Колико је захтјевно бавити се традиционалном музиком?
-Није се тешко бавити традиционалном музиком у Србији јер је наш народ у срцу, у генима, предан традиционалној музици и просто препознаје те вибрације и реагује на њих. Тако да уколико се човек укопча у ту неку нит која је нераскидива, он уђе у један круг заштите у један круг мира, љубави и свакако је јако значајан за његов живот и за раст, развој.
Имате ли неког узора у музици?
-Правац којим сам се запутила је некако неистражен и морам да крчим пут који осећам у себи. Због тога не постоји конкретна личност коју бих могла да следим. Инспирацију налазим у многим уметностима, а кроз слушање музике различитих култура и жанрова стичем храброст која ми је потребна да пловим сопственим бродом.
Ваш животни мото?
-Осети.
Шта сматрате својим највећим успјехом?
-Ако кажемо да је успех дело човека, онда би мој пре напор него успех био очување и обликовање природних дарова са којима сам рођена.
Шта бисте промијенили код себе?
-Црногорско – витешки апетит.
Кад сте били најсрећнији у животу?
-Када нисам размишљала о срећи.
Који таленат бисте вољели још да посједујете?
-Таленат да могу да помогнем болесним особама.
Чега се највише плашите?
-Самоћа је јако лековита и њу волим с времена на време, али усамљеност је оно што би ме сигурно уплашило.
Шта Вас највише изнервира или наљути?
-Вероватно чињеница да је неко желео свесно да вас повреди.
Због чега се највише кајете?
-За сада се кајем, срећом, само због кајања за ситније ствари, јер се управо оне дешавају како би увидели где морамо да порадимо.
Чега се најчешће сјетите из дјетињства?
-Најчешће сцене које ми се појављују јесу прве сцене којих се уопште и сећам, а то су шетње, са мојим дедом Љубом, уз једну дугу стазу у Краљеву. Сетим се велике радости и искрене љубави коју ми је пружао. Дан данас када помислим на њега и те моменте испуне ме иста осећања. Хвала му на томе…
Која историјска личност Вас посебно импресионира?
-Никола Тесла и моћни Његош.
Три најљепша природна бисера у Црној Гори?
-Природне бисере у Црној Гори можете наћи свуда, то је тло са Небеским особинама. Можда се они најбоље могу исказати управо кроз оно недокучиво, кроз бисер као што је Даница Црногорчевић. Њеним гласом нас подсећа да чујемо сопствено срце и откуцај из највећих дубина те достојанствене земље.
Омиљени писци и књиге?
-Иво Андрић, Бранко Миљковић, Владета Јеротић, Osho, „Горски вијенац“ и „Луча Микрокозма“ од П.П. Његоша, „Ана Карењина“ од Лава Толстоја. Уживам док читам и стручну литературу о музици па и разним уметностима…
Омиљени филмови?
-Hacksaw ridge, The theory of everything, Jungle, The shawshank redemption, Queen of Katwe, 12 Years a slave, Creed, Me before you.
Омиљени пјевачи (групе) и пјесме?
-Jannis Joplin, María Dolores Pradera, Sting, Ella Fitzgerald и Louis Armstrong, Бисера Велетанлић, Бијело дугме, Pink Floyd… Песме које ми буде велике успомене и емоције биле би: „Ne me quitte pas“ од Jacquesa Brela, „Have you ever really loved a woman“ од Bryana Adamsa, „Неки нови клинци“ од Ђорђа Балашевића, „Ево, заклећу се“ од Бијелог дугмета.
Када бисте могли да изаберете било коју особу на свијету, кога бисте позвали на вечеру?
-Мог првог пра претка.
Лик из данашњег свијета, кога посебно цијените?
-Новак Ђоковић, Немања Радуловић, Матија Бећковић.
Која је Ваша најдража успомена?
-Не бих могла да одвојим само једну. Има их заиста много…
Које вам се мјесто у свијету посебно свиђа?
-Мало приморско место у Португалу, Портимао. Има дуге пешчане плаже, а стене и поглед уз саму обалу су нешто посебно!
Који је најдрагоцјенији предмет који посједујете?
-Најдрагоценија ствар коју поседујем јесте, односно јесу прадедина писма. Послао их је из логора непосредно пред своју смрт, стрељање 1943.године у Краљеву. Поруке које је упутио мојој прабаби су јако потресне и дубоке. Управо њему смо посветили нумеру „Сећање“ у којој кроз текст који је послао и музику коју ми изводимо, описујемо ту страдалну годину, а и године након његове смрти. Нумеру „Сећање“ снимили смо на Цд издању мога брата Николе и мене под називом „Небеско је увек и довека“.
Шта мислите о друштвеним мрежама?
-Имам доста позитивно мишљање. Можете брзо да дођете до корисних информација, такође и да уочите лоше. Пријемчивост зависи од вас самих.
Шта за Вас подразумијева савршен дан?
-Имала сам доста савршених дана и сви су били различити тако да мислим да је суштина у осећањима, којима тада зрачите пружајући их другима, а мање у самим догађајима. То су љубав, радост, отвореност, свесност, креативност, осећајност, саосећајност, добродушност, стабилност.
Ваш хоби?
-Да изузмемо све оно што спада под уметност, једна јако обична ствар зна доста да ми поправи дан, веровали или не, прање судова! Мада, можда и то можемо да сврстамо под „примењена уметност“!
