Синови васкрсења, Синови царства, Синови Божји, Наследници живота вјечнога, Дјецо свјетлости – ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
Ово су све ваша назвања, хришћани. Овим почастима одликује вас Спаситељ свијета, кога је земља одликовала ранама. Ово су племићке титуле које вам дијели Цар над царевима. Од тих титула нема већих.
Већа је част звати се сином васкрсења него кнезом. И веће је достојанство звати се сином царства него грофом или лордом. И већа је почаст звати се сином Божјим него краљем или краљевским сином. И узвишенија је титула наследника живота вјечнога него ма кога престонаследника на земљи. И заиста је већа слава бити дјететом свјетлости од сваке славе овог свијета.
Ми смо дјеца свјетлости, јер смо дјеца Божија. Кроз Господа Исуса изрекао је Створитељ наш ове ријечи: „Ја сам свјетлост свијету.“ Као неки старији брат наш, Он нам је говорио о нашем заједничком Оцу на небесима, који је створио и Њега и нас. На овом сазнању засновано је братство међу људима, на сазнању и признању очинства Божјега једино се може и засновати Братство међу људима.
Они који не познају и не признају очинство Божије, не говоре о братству и не називају се браћом. Безбожници мрзе и саму ту ријеч брат, и братство. Они се називају друговима а не браћом. Но, дружба може бити међу вјерним и безвјерним, чак и међу човјеком и животињом, али не и братство. И вјерни и безвјерни, и људи и животиње, здружени су на овом земаљском попришту, па се из тог агрегата дружбе кристализира братство.
Братство хришћана представља најфинији и најсјајнији кристал, који је Христом излучен из оног агрегата. Зато се ми хришћани називамо браћом а не друговима. Јер ми познајемо и признајемо да нам је један Отац, који је на небесима и који је свјетлост и живот.
Ми можемо и безбожника називати другом – кад се сретнемо или кад се нађемо на истом послу, али не и братом. Јер како ће се називати браћом дјеца свјетлости и дјеца таме? Безбожним Јудејцима Господ Христос је рекао: „Отац ваш је ђаво!“
И тако другови нам могу бити по нужди и они који не познају и не призивају oца небесног, али браћом можемо назвати, вјерно и истинито, само оне које познају и признају једног нашег заједничког Оца, који је Бог свјетлости и живота.
(одломак из текста објављеног у часопису „Православни мисионар“, број 5, 1936.г.)
