Предсједник партије ,,Уједињена Црна Гора“, Горан Даниловић, на свом Фејсбук зиду, написао је отворено писмо опозиционим колегама, а ми објаву преносимо у цјелости:
,,Вјерујем да ћу се замјерити подједнако свима али боље и то него да се и сам уживим у несношљиву политичку глуму и бахату самоважност од које нам пријети неизљечиво боловање.
Јавно вас молим да сви скупа сједнемо за сто, велики сто – нас 39 опозиционих посланика изгласаних са 178 000 гласова грађана, сједнемо и договоримо се да прекинемо ову лакрдију.
Много је једноставније него нам се чини. С тога је ово моје писмо нека врста личне платформе за први сусрет како се не би догодило да се посвађамо, као много пута, на том несуђеном састанку; око столица, распореда сједјења, прије него се људски посвађамо за столом око чега год вриједног свађе.
1. Хоћемо ли нове парламентарне изборе или не?
2. Ако хоћемо питам се за када их хоћемо
– за почетак сљедеће године;
– заједно са предсједничким и локалним;
– било кад у 2018 години?
3. Ако их хоћемо можемо ли у писаној форми испоставити услове за њихово одржавање – наравно Влади и ДПС-у, а не међусобно?
4. Измјене којих закона ћемо предложити у најкраћем року како бисмо добили поштеније изборне услове?
5. Ако се о свему договоримо и потпишемо заједничку платформу, захтјеве или шта већ, а Влада и ДПС одбију, можемо ли обећати јавности да ћемо потом повући неки заједнички потез?
6. Ако ДПС остане при томе да ће нових парламентарних избора бити тек 2020. хоћемо ли се само наљутити на њих или ће добити наш спреман политички одговор?
7. Ако нас одбију хоћемо ли уредно изаћи на све локалне и предсједничке изборе?
8. Ако прихвате да разговарају са нама, са представницима 50% грађана Црне Горе, хоћемо ли разговати ми са њима или ћемо се заклети у партијске части да разговора нема?
9. Ако не урадимо ништа од овога, ако наставимо међусобни опозициони рат, ако уредно и у колонама изађемо или изађете на предстојећу групу локалних избора и „којим чудом“ не буде побједе, него нас преваре и покраду, хоћемо ли наставити као да ништа није било и као да нико није крив?
10. Ако нећемо ванредне, нове парламентарне изборе, а хоћемо уредно да се такмичимо на свим локалним, ако ће свако имати свог кандидата на предсједничким изборима, подразумијева се да се не морамо састајати. За тако „генијалан“ план нам не треба никакво договарање.
Било би, међутим, у том случају коректно да се онда више не оптужујемо за „издају светих“ договора од раније јер их није ни било.
Било би нормално да онда сви водимо своје политике па гдје ко изгура. Било би поштено да се више не надмећемо у патриотизму и досљедности јер је сасвим довољно и једног и другог у политици владајуће коалиције“.
