Пише: Љубиша Морачанин
Нешо Шћеповић био је црногорски бизнисмен и политичар, који је од 1925. до 1940. био градоначелник Подгорице, пуних 15 година. За вријеме његове владавине, направљене су многе зграде, увео је струју Подгорици, успоставио авионски саобраћај са Београдом, а до Скадарског језера саградио жељезницу.
Шћеповић је био један од најбогатијих грађана Подгорице и добио је надимак „Сиротињска мајка“ јер је често дијелио свој новац и храну сиромашнима. Његова огромна популарност међу народом манифестовала се у чињеници да је Народна радикална странка, чији је био члан, увијек побјеђивала на изборима у Подгорици.
Био је други предсједник Трговинско-индустријског и занатског дома (претходник Црногорске привредне коморе). Године 1929. године, након оснивања Зетске бановине, водио је делегацију Подгорице краљу Александру. Улога делегације била је да убиједи краља да додијели Подгорици статус главног града новоформиране бановине. Краљ је одбио, а административно сједиште постало је Цетиње, стари краљевски главни град Црне Горе.
Након избијања Другог свјетског рата, Шћеповић се придружио краљевском четничком покрету. Југословенски партизани прогласили су га за непријатеља, а држава је касније конфисковала сву његову имовину.
-Подгоричани, разних занимања и вјероисповијести, били су тада окренути једни другима. Памтили су и биљежили свако учињено добро не само за Неша и Нешовицу – каже Андрија Маркуш, архитекта, књижевник и публициста који је објавио више књига о старој Подгорици. – Погледајмо како се данас односимо према симболима тог времена, према кући Неша Шћеповића, која је преживјела бомбардовање. Ова кућа, иако карактеристичан представник традиционалне архитектуре, сада је обична рушевина, али и као таква, она је риједак остатак од систематски уништаване Старе вароши.
За вријеме владавине Неша Шћеповића, Подгорица је добила много тога – бројне нове зграде, електрично осветљење, пругу до Плавнице и авионски саобраћај до Београда.
-Први авион, којим је 1938. године успостављен ваздушни саобраћај Подгорица–Београд, назван је Подгорица, што је народ прокоментарисао: „Авион Подгорица – крстила га Нешовица!“ Успјешност авиона представљена је у штампи податком да је превeзено око 100 путника за непун мјесец дана – каже Андрија Маркуш. – Код Сахат куле била је жељезничка станица. Воз се кретао пругом која је 1927. године отворена на линији Подгорица – Плавница (уз Скадарско језеро). Ишао је, истина, толико споро, да је друг другу говорио: „Нећу да путујем возом јер ми се жури, па морам пјешице“. Нема никакве успомене на ту станицу, сем ове фотографије.
Једино што је остало у Старој вароши је електрично освјетљење, које је уведено 1926. године, уз противљење неких, ријечима које су се препричавале, а сада их се, у својој књизи „Исповијест Рибници“, сјећа Божо Маркуш, који наводи да је неки противник увођења електрике рекао: „Поштени љуђи долазу дома за виђела, а скитачи нека, тамо они, лому вратове“.
