На малом грчком острву по имену Липсос, у цркви св. Јована Богослова, налази се икона Пресвете Богродице, на којој је Богомајка представљена са распећем Исуса Христа, а не са ликом Богомладенца. Позната је и као Панагиа Хароу. Име долази од грчке ријечи харос, која означава смрт.
Сваке године 23. августа, када се прослава дан ове свете иконе, овдје се окупљају вјерници са свих острва Додеканеза, да би присуствовали „цветању увелих љиљана“, чуду које се понавља сваког љета на овај дан, од 1943. године.
Биле су то године окупације грчких острва и спасавање свега што је вриједно, пред страном војском која је све уништавала. Најмлађа ћерка једне побожне породице, при изласку из куће, покрила је икону Пресвете Богородице букетом од шест бијелих љиљана, уз молитву за брзо ослобођење њене земље. Било је то на празник Благовијести. Љиљани су увенули, али су исте године на дан 23. августа цветови оживјели, тако што су се појавили нови млади пупољци из увенулих стабљика.
Од тада, сваке године, љиљани који се ставе поред иконе у пролеће, поново процветају 23. августа. То се није догодило само у години када је умрла вјерница која је први пут ставила љиљане на икону.
Становници на посебан начин прослављају овај дан, сматрајући посебном благодати овако пројављивање воље Свевишњег на земљи, посебно почаствовани што се то догађа баш на њиховом острву.
Липси или Липсос је мало острво, са око 700 становника. За њега кажу да сваки становник може имати по једну цркву. Најновија је црква св. Нектарија из 1980. године, а најстарије потичу из 7. и 8. вијека. Ту је и црква Успења Пресвете Богородице у којој се налазе мошти мученика страдалих од Турака. Затим црква Богородице Кауселио, чија старост тек треба да се одреди, јер је подигнута на темељима ранохришћанске базилике. Двије цркве, на два брда изнад луке, посвећене св. Николи, па црква св. Илије, и тако редом, њих неколико десетина…
