светионик

НИКОЛА МАЛОВИЋ: Написаћу Правопис бокељског језика!

3566
OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Опасно ћу се замјерити свим Србима, али ћу, као филолог коме је официјелна Црна Гора дубоко завукла руку у џеп крађом зараде од мајсторског заната познавања тајни српског језика и књижевности, за потребе Боко Которске написати Правопис бокељског језика. Кад се већ рашнирава, нека све иде бестрага…

Пише: Никола Маловић

Ма колико ме мрзјело да пишем о темама о којима не вриједи писати – понекад се мора, не само због очекивања јавности и заузимања става, колико због актуелности тренутка и новинског контекста.

Елем, Црна Гора добила је међународни код за црногорски језик у оквиру ISO међународног стандарда, чиме је Уједињени савјетодавни комитет за кодификацију језика, алал му вјера, са сједиштем у Конгресној библиотеци у Вашингтону, усвојио замолницу Националне библиотеке Црне Горе са дефнисињаем кода лингвистички непостојећег језика.

У пасусу изнад види се мој презир према ђаволу (који само ради свој посао), према лицемјерима који на туђем чулу укус виде четири језика а на своме ни два, енглески и амерички, према квази-лингвистима, и политичарима са чијих језика не силазе лажи да су односи САД и Србије најбољи у историји.

Први писани захтјев за додјелу међународног кода за тзв. црногорски језик, Национална библиитека Црне Горе упутила је 2008, па су ти вапаји а не захтјеви, одбијани и одбијани, до овог красног моментина у историји у коме се чак и припадници оних заљубљеника у локално, који за себе држе да мисле на  црногорском, дијеле између себе по томе да ли пишу двије нове графеме за гласове које стандардни језик с разлогом не биљежи.

Овако ћемо, Монтенегрини…

Опасно ћу се замјерити свим Србима, али ћу као филолог коме је официјелна Црна Гора дубоко завукла руку у џеп крађом зараде од мајсторског заната познавања тајни српског језика и књижевности, за потребе Боке Которске написати Правопис бокељског језика. For fun. Може ми се. Власник сам издавачке куће.

Бока Которска ће једва дочекати Правопис бокељског језика, ако ни због чега, а оно зато што је на мору све сувенир.

Дуж 100 км вијугаве Заливске обале невиђену популарност данас имају мајице, шоље, магнети, борсе за пјацу, привесци за абрке, имена бутига и хотела… с натписима на бокељском језику.

Кад се већ рашнирава, нека све иде бестрага, уз подигнуте руке и пјесму Здравка Чолића, честог госта будванских Нових година:

„Чини ти се грми / чини ти се с’јева / изгоре Планета / биће пропаст св’јета. / Пиће за младиће / банку за игранку / а св’јет нек пропадне / није нека штета…“

(одломак из колумне у новом Недељнику)