Савремена медицина је потврдила да преломи костију зарастају у просјеку два пута брже уколико се узима мумио. Осим тога, бројне студије последњих деценија говоре у прилог позитивног дејства овог природног лијека у лијечењу многих болести
Пише: Данина Николић
Његови називи су различити, али врло индикативни. Арапи га називају „аракул-џаба“ или „коњски зној“. Такође је код њих присутан и назив „хариз-ал-аџесу“ што значи „оно што чува тијело“. У Персији је одувијек преовладавало име „мумјо“ са значењем „заштитник организма“. Бурманцима је изгледао као „горска крв“, Тибетанцима као „планински сок“, а старосједиоцима Сибира као „камено уље“ или „уље од камена“. Неки аутори покушавали су да објасне име мумио ријечима „мум“ (што значи мек као восак) и „оин“ (назив за иранско село гдје је овај еликсир пронађен).
Класична источњачка медицина мумио дијели на „мумио салаџиди“ – црну, смоласту масу без мириса и „мумјо дороби“ – тамнокестењасте боје и карактеристичног мириса. Оба се могу наћи у средњој Азији, на преко 2.800 метара надморске висине. Мумио се налази на врло неприступачним мјестима, обично у раселинама и напрслинама стијена. Годишња производња мумиа у средњој Азији је око двије тоне.
У народној медицини, мумио се помиње као балзам који има чудесну исцјелитељску моћ, а приписује му се и мистериозно поријекло. Наука је потврдила да је оно органско, а материјал за његово формирање могу бити микроорганизми који се налазе на тлу, животиње и њихови измети, као и неке врсте биљака. На великим надморским висинама, гдје је ваздух сиромашан кисеоником, гдје господаре јаки вјетрови и гдје је појачано електромагнетно зрачење, биомасе животињског или биљног поријекла, временом мумифицирају.
Спектрална анализа открила је у мумиу између 18 и 25 микроелемената, у њему још има аминокиселина, витамина, бјеланчевинастих једињења и многих других твари. Управо захваљујући присуству бројних твари минералног и органског поријекла, мумио се још од праисторијских времена користио код најтежих прелома костију и других повреда костију, тетива и мишића.
Занимљив је начин на који су стари народи испитивали квалитет мумиа. Ево шта је забиљежио један путописац по Азији: „Пијетлу или кокошки се преломи нога, затим се узима 0,5 грама мумиа и помијеша се са уљем црвене руже. Дио ове смјесе се укапа пијетлу у грло, а другим дијелом се премазује мјесто прелома. Ако пијетлу преломљена кост срасте за 24 сата, мумио се сматра квалитетним.“
После темељних анализа, савремена медицина је потврдила да преломи костију зарастају у просјеку два пута брже уколико се узима мумио. Осим тога, бројне студије последњих деценија говоре у прилог позитивног дејства овог природног лијека у лијечењу болести периферног нервног система, радикулита, неуралгија, као и неких обољења централног нервног система.
Потврђено је и антикоагулативно дејство мумиа, као и његови позитивни ефекти на фунцкију кардио-васкуларног система. У виду допуне, мумио се одлично показао и у терапији чира на желуцу и дванаестопалачном цријеву. Одлични резултати су постигнути и у лијечењу тромбофлебита дубоких вена доњих ексремитетета, као и у санирању парадонтозе.
Мумио се може наћи у нашим апотекама, под именом Руски мумио или Алтајски мумио, пошто је најпознатији научно-производни центар овог еликсира у граду Бијску у руској области Алтај. Кутија са 30 таблета, кошта око 5 евра.
