Православни манастир Свете Катарине на Синају

Уточиште највреднијих икона!

9145

У овом манастиру је урађена и сачувана најстарија икона Христова (6. вијек). Сачуване су и иконе св. Петра, Богородице са анђелима и светим ратницима и др. 

Најстарија икона Исуса Христа (6. вијек)
Богородица на трону (7. вијек)
икона апостола Петра (6. вијек)

Православни манастир Свете Катарине на полуострву Синај (Египат), један je од најстаријих хришћанских манастира, и у њему се налазе најстарије и најзначајније иконе на свијету, али и многе друге хришћанске драгоцјености.  Манастир се налази на списку свјетске баштине, организације УНЕСКО.

На мјесту гдје се Мојсију јавио Господ (око 1400 г. прије Христа), 330. године св. царица Јелена, мајка светог цара Константина Великог, подигла је капелу посвећену Богородици. Уз ову капелу, у 6. вијеку цар Јустинијан и царица Теодора граде цркву, тробродну базилику од црвеног гранита, којим обилују синајске планине.

Света Катарина рођена је 294. године као Доротеја у Александрији у многобожачкој породици. Ова светитељка је почетком IV вијека, у вријеме хришћанских прогона, храбро свједочила вјеру хришћанску, а како је добро познавала филозофију, историју и паганске обичаје, задала је велике муке својим прогонитељима због чега су је свирепо мучили. Пострадала је за вјеру у вријеме цара Максимина, а по предању су њено тијело анђели пренијели на врх Синаја.

У 11. вијеку дјелови моштију Свете Катарине разнијети су по хришћанском свијету, а у самом манастиру чувају се и глава и лијева рука светитељке. Православци имају ту привилегију да се поклоне и цјеливају руку Свете Катарине, а након тога монах свакоме дарује прстен на којем пише „Агија Катарина“.

У VI вијеку израђена је Икона Христа Пантократора, најстарија сачувана икона Христова. Сачуване су и иконе св. Петра, Богородице са анђелима и светим ратницима и др. Поред ових непроцјењивих икона, у манастиру Св. Катарине уточиште су нашле иконе из цијелог византијског царства током дугог и погубног иконоборачког периода.

Свети Јован Лествичник ту је написао чувену књигу „Рајске лествице“ која представља незамјенљиву духовну лектиру у цјелокупној хришћанској литератури. Према тој књизи направљена је и икона „Лествице“ која се такође налази у овом манастиру (а о којој имамо посебан текст).

Манастир на Синају је јединствено мјесто гдје се унутар манастирских зидова налазе хришћанска и муслиманска богомоља. Ту се чува и документ на којој је отисак Мухамедове руке, који је заштитио манастир од рушења. Има богату манастирску библиотеку, највреднију у православном свијету, и међу њима један од најзначајнијих Синајски рукопис.

Цар Јустинијан је у 6. веку довео десетак породица са простора данашње ријеке Дрине и населио их уз сам манастир са циљем да чувају манастир. За дио данашњих Бедуина који насељавају околину манастира се сматра да су потомци старих Срба са подручја данашње Србије. Занимљиво је и да они славе породичне славе.

Свети Сава, на свом другом путовању по светим местима, боравио је на Синају 1234. године. Ту је провео читав Часни пост, Свету четрдесетницу, молећи се за свој српски род и читав хришћански народ, поручујући и нама данас да тако чинимо. Манастиру Свете Катарине наши свети краљеви Драгутин и Милутин даривали су бројне поклоне који се чувају у манастирском музеју и библиотеци. У манастиру се налази први српски псалтир. Крајем 14. вијека, игуман Синајског манастира био је Србин, Јоаникије.