Оно што чини истинског побједнка није физичка припрема, већ ментална спремност, снага концентрације и стабилност. Због тога је ментални тренинг главни у припреми не само врхунских спортиста, већ сваког ко жели врхунске резултате. У својој књизи „Ментална страна тениса“, Тимоти Галвеј овом причом илуструје своју теорију
Три млада тенисера су се возила комбијем. Мушкарац на десном сједишту размишља позитивно, сматра да тенис игра веома добро и због тога је пун себе. Такође, ужива у животу, јури жене и забаву и прича да му то успијева. Лик у средини размишља негативно и стално анализира ствари које сматра погрешним код себе и своје игре. Трећи тип, покушава да никада ништа не оцјењује. Ужива у стварима онакве какве јесу и увијек ради оно што му се у неком тренутку учини разумним.
Наилазе на семафор и стају на црвено. Испред њих, улицу прелази прелијепа дјевојка и сва тројица јој посвећују пажњу. Њена љепота посебно долази до изражаја зато што на себи нема апсолутно ништа.
Мушкарац са десне стране задубљује се у мисли колико би било добро да са њом буде у другачијим околностима. Његове мисли се брзо смјењују. Сјећања на раније, замишљање задовољства убудуће.
Мушкарац у средини у голој дјевојци види примјер савремене декаденције. Није сигуран да би требало да је пажљиво гледа. Нешто би друштво требало да преузме по питању оваквог понашања савремених дјевојака!
Трећи тенисер види исту дјевојку као и остали, али он је само једноставно посматра. Пошто се његов свјесни ум не мијеша, он не види ни добро ни лоше и, последично, примјећује један детаљ који је другој двојици промакао: очи су јој затворене. Постаје му јасно да дјевојка хода у сну, да је мјесечар, а његов одговор на ту спознају је тренутан и здраворазумски: излијеће из возила и пребацује преко дјевојке своју јакну. Њежно је буди, објашњава јој да је ходала у сну и нуди јој да је превезе кући.
Није тешко погодити који ће од ова три млада тенисера, постати истински шампион.
