Тврдио сам да је у Србији на дјелу антихришћанска револуција, а пошто прочитах одломак из романа „Зли дуси“ Достојевског, сада сам још уверенији у то. Чујте шта каже Достојевски, па ће вам можда бити јасније:
„Револуција мора да буде младост. Стари превише мисле. Млади не мисле, они само пале. Њих не интересује истина, него ватра. Када изгори све, неће ни питати зашто.
Њихова снага није у томе што мисле. Њихова снага је у томе што не мисле. Довољно је да им дамо знак, да им кажемо: „То је права ствар.“ И они ће то урадити. Само им треба рећи да су они слободни, да су одабрани за револуцију. И они ће полетети према свом циљу.
А њихов циљ је једини могући – уништити све, да би створили свој свет! Бити без прошлости, значи бити без окова.
Ко је ауторитет у друштву? Нико! Ко ће их водити? Деца! Они који не знају шта је страх, обазривост, шта је стид. То је њихова моћ. Имају енергију, имају потребу за револуцијом, али им фали смисао.
Учимо их да ништа не поштују. Нека пљују по песницима, нека се смеју мајци, нека одбаце оца. Нека им вера буде подсмех, а истина само оно што им ми кажемо. И тада ће бити наши.
Учинићемо их поноснима што су против свега. Ако им уништимо очинску фигуру, ако се насмеју мајци, ако им вера постане вицевима исмејана – онда више нису ничији. Тада су наши. Дете које не зна шта је грех, никада се неће бојати да убије.
Замислите свет у којем дјеца престају да вјерују старијима. У којој будућност не лежи у традицији, него у уништавању прошлости. Они не траже смисао, не траже духовност.
Млади ће бити вође. Њихова воља ће постати закон. А то ће бити закон који уништава, а не гради. У том свету нема прошлости, нема сећања, све је одједном свеже, као бол, као рана.
Млади не желе прошлост. Они је мрзе. То је њихов први корак ка слободи: бити слободан од прошлих грешака. Они вјерују да је револуција напредак. Да је падање у тоталну анархију само први корак ка чистој будућности.“
