скидање прашине

Како нас је насамарио краљ Александар!

5418

Пише: Љубиша Морачанин

Срби с правом проклињу црногорске комунисте, на челу са Вељком Милатовићем, због рушења Његошеве завјетне цркве на Ловћену и изградње оног страшила – маузолеја по пројекту масона Ивана Мештровића! Али, убијеђен сам да већина од тих истих Срба воли и велича масона Александра Карађорђевића који је био не само велики пријатељ са Мештровићем, него је само од њега наручивао бројне монументалне споменике (без иједног српског и православног обиљежја!), па и маузолеј на Ловћену!

Да, да, добро сте прочитали – Александар Карађорђевић је први затражио од Мештровића да осмисли маузолеј на Ловћену. То је, дакле, његова идеја! Он је 1924. године позвао Мештровића да осмисли и реализује пројекат Његошевог маузолеја на Ловћену. Међутим, та идеја није реализована, зато што је за њено извођење било потребно тадашњих фантастичних 12 милиона динара! Па је одлучио да обнови Његошеву капелу, за шта нису била потребна нека велика средства.

Пар година касније, краљ Александар је обезбедио средства за подизање споменика „Победник“ на Калемегдану. А ангажовао је, кога би другог, Ивана Мештровића. Пажљивом посматрачу тог споменика не може промаћи невјероватна физиономија лика: очигледна сличност са арбанашким цртама лица, а на глави очигледно се налази шиптарско „кече“! Дакле,  „Косовски победник“ (како су га звали прије Другог светског рата) – Шиптар са кечетом, симбол Београда!

Није то све! Да видимо какву је штету  краљ Александар направио подизањем Споменика незнаном јунаку на Авали.

Године 1909, краљ Петар Карађорђевић је на Калемегдану подигао споменик свом деди Карађорђу! Споменик су 1916. године срушиле аустријске окупационе власти. Након тога су Аустријанци донели одлуку да се ту подигне споменик Фрању Јосифу. Колосални споменик је бродом из Беча стигао у Београд. Међутим, ратне операције и побједа савезника, онемогућиле су постављање тог споменика. Споменик је после рата претопљен и од њега су изливена звона за цркву Ружицу на Калемегдану. После се, кад зазвоне звона на Ружици, у шали говорило: „Ево звони Фрањо Јосиф!“

На месту где је некада доминирао споменик Карађорђу, његов праунук Александар 1930. године подигао је дјело хрватског вајара Ивана Мештровића – Споменик захвалности Француској! Па, нормално, Французи су били његови ментори и идејни творци стварања Југославије.

Необјашњиво понашање краља Александра биће примијећено и четири године касније када је наредио да се експлозивом уништи стара тврђава Жрнов на Авали, да би Мештровић подигао споменик незнаном јунаку. Насеље је ту постојало и у вријеме Римљана, о чему свједоче археолошки докази, камене плоче са латинским натписима откопане 1836. године, од којих је једна „са плитком рељефном лозицом“ карактеристичном за период између 3. и 4. вијека.

Стари српски љетописи биљеже да је 1442 године румелијски беглербег Шехабедин сазидао град Жрнов на Дунаву када је дошао под Београд.  Славни историчар Константин Јиречек сматра да су Турци тада при зидању употребљавали и остатке неког старијег града који је ту постојао.

Од Жрнова није остало ништа. Уништен је по наређењу краља Александра. Мештровићево дело је завршено септембра 1937 године а откривено на Видовдан наредне године. Краљ Александар га није дочекао, пошто је убијен 1934 године.