Вјечито болешљиви људи, они са кожним лишајевима и бубуљичавим и перутавим лицем, те скрофулозни и реуматични, требало би да обожавају сремуш као да је од самога злата
Сремуш, познат и под називима цремош, сремуж, сремуша и сремужа, медвеђи лук, дивљи лук, један је од првих вјесника пролећа. Сјајни зелени листови копљастог облика, налик на листове ђурђевка, расту из дугуљасте луковице обавијене бијелом провидном љуском.
У сремушу се крије велика љековита моћ, а прича се да га и медведи траже када се пробуде из зимског сна да би њиме очистили желудац, цријева и крв, па је једно од народних имена ове биљке и „медвеђи лук“. Сремуш има битне особине нашег бијелог лука, само је много љековитији. Зато је нарочито погодан за прочишћавање цријева у пролеће и помаже код неких хроничних обољења коже.
Пошто сушењем листови губе љековитост, за пролећну куру прочишћавања цријева и целог организма користе се у свјежем стању. Ситно насјецкани, стављају се на хљеб намазан маслацем, додају као зачин (некуван) чорбама и супама, кромпиру, кнедлама и другом јелу која иначе зачињавамо першуном и тиме их чинимо укуснијим. Листови сремуша се могу припремити и као спанаћ или као салата. Пошто им је у већим количинама укус љут, требало би их приликом припремања варива помијешати са листовима коприве.
Да бисте сремуш имали у кући током цијеле године, припремите га у облику алкохолне есенције. У мало воде ставите 10 до 12 капи есенције сремуша и ову течност пијте свакога дана јер она изванредно подстиче процес памћења, спречава настанак атеросклерозе (закречавања артерија) и отклања многе друге тегобе.
Сремуш веома повољно дјелује и на желудац и цријева. Веома је добар код акутнe и хроничне дијареје чак и онда када га прате стварање гасова и колике, као и код цријевног затвора до којег долази било због грчева (спазма), било због њихове лијењости. После употребе сремуша брзо нестају и глисте, чак и оне дјечје.
Такође нестају срчане сметње и несаница које потичу од лошег варења, као и тегобе настале због закрчења артерија или високог крвног притиска као што су несвјестица, осјећање притиска у глави и гушење.
Вино од сремуша је чудесан лијек за све старије људе чија су плућа стално пуна слузи („шлајма“) и због тога имају тегобе при дисању. Чак и код дуготрајног упорног кашља долази до избацивања слузи, а самим тим и до лакшег дисања. Овај лијек се топло препоручује и код туберкулозе плућа и водене болести (едема), од којих стари људи (с лошом циркулацијом, прим. ред.) често пате.
Свјеже употребљени листови чисте бубреге и бешику те подстичу избацивање мокраће. Ране које тешко зарастају бивају брзо излијечене ако се премажу свјежим соком од сремуша. Долази до побољшања чак и код обољења крвних судова срца.
Сремуш се још увијек недовољно цијени као средство за прочишћавање крви које је, прије свега, дјелотворно код хронично нечисте коже. Швајцарски љекар и травар парох Кинцле посебно је хвалио ову биљку: „Она прочишћава цијело тијело, истјерује шљаку и запeчене материје које доносе болест, крв чини здравом, избацује и неутралише отрове. Вјечито болешљиви људи, они са кожним лишајевима и бубуљичавим и перутавим лицем, те скрофулозни и реуматични, требало би да обожавају сремуш као да је од самога злата“.
Есенција од сремуша: ситно насјецканим листовима или луковицама растресито се напуни боца до грлића а затим се маса прелије ракијом од жита или неком другом домаћом ракијом јачине 38-40%. Боца се 14 дана држи на сунцу или на топлом.
