скидање прашине

НИКОЛА ТЕСЛА И ЦРНА ГОРА: Обожавао Његоша, али и …

5340

Пише: Љубиша Морачанин

„Црногорци сјеку Турке, својој браћи шире руке…“

Овако је бистрооки дјечак, ученик средње школе, пјевушио једног јесењег дана 1872, улицама Сремских Карловаца. Никола Тесла, будући научни геније, понављао је стих много пута, све док изнервираним друговима није морао да објасни:

-Када изумим бежичну телефонију, ово ће бити прве ријечи које ћу емитовати у свијет!

Много година касније, свијет је био задивљен бројним изумима Србима из Смиљана. А он је, уз науку, бескрајно волио Црногорце. О тој мало познатој интими генија електронике, постоји књига „Никола Тесла и Црна Гора“, Влада Гојнића, који је у Њујорку, Београду и другдје прооучавао Теслину заоставштину.

Када је 1874 године пошао за Америку, Никола је у скромном пртљагу имао и једно од првих издања „Горског вијенца“. Његошем се напајао, храбрио и инспирисао до краја живота. Поштовао је храброст и слободарски дух малене Црне Горе, још од времена када је имао двадесетак година. Тада се збила чувена битка на Вучјем долу. Био је тада у Грацу, на Високој електротехничкој школи.

Др Љубомир Вујовић је у Теслиној оставштини пронашао забиљешке са описима битке, скицама, именима Николе Првог, Пека Павловића, Петра Вукотића, Лазара Сочице, Луке Вукаловића и других јунака. Посебно је интересантна биљешка о Луки Филипову Драгишићу, Пиперу који је заробио турског војсковођу Осман-пашу, о чему лијепо пишу и Момо Капор и Зуко Џумхур у роману „Зелена чоја Монтенегра“.

Непознато је да се Тесла бавио и превођењем српске поезије на енглески. Тако је превео 13 пјесама Јована Јовановића Змаја, а са посебним задовољством ону која носи наслов „Лука Филипов“.

Упркос мукотрпном раду на изумима, стизао је да и даље прати шта раде Црногорци. У његовим нотесима остали су детаљи око битке за Никшић, па ослобођење Бара и Улциња…

У роману „Мастермајнд“ Драгана Лакићевића који према аутентичним казивањима пише о Томашу Ракочевићу који је 30-тих година 20. вијека пренио штампарију из Америке у Прекобрђе, појављује се и Тесла као Томашев пријатељ.

-Мени се чини, Никола, да је Свети Саво и тебе поучио како се силе човјека могу савладати.

-А Тара, земљаче? Је ли велика и лепа река?

-Мени се све одовле тамо чини и лијепо и велико.

-Чудно име Тара, силовито и смртоносно. Река и планина с истим именом. Само таква природа може родити снажне људе.

У Црној Гори су будно пратили шта ради велики научник. „Глас Црногорца“ редовно је, на самом крају прошлог вијека, писао о његовим сензационалним открићима. У име књаза Николе, преписку са Теслом водио је министар иностраних дјела Гавро Вуковић.

Измучена и осиромашена ратом против Турака, Црна Гора није могла примијенити онај највећи изум – електрификацију.

Петнаест година прије него што је на Цетињу бљеснула прва сијалица, књаз Никола је (1895. године) одликовао Теслу – орденом Даниловог реда другог степена („Орденом за свјетлост“, говорило се у Црној Гори). Било је то, иначе, одликовање које се додјељивало за храброст.

Сам Никола Тесла тврдио је да потиче од Драганића, којих има у Лици, Херцеговини и Црној Гори. Сви његови биографи, па и Јован Дучић, слажу се да породица Тесла води поријекло са тромеђе Србије, старе Србије и Црне Горе. У Никшићу и Бањанима данас живи 15-так породица Драганић. Доселили су се, прије 200 и нешто година, из Боке, из села Суторина код Херцег Новог.