Венецијанска комисија, савјетодавно тијело Вијеће Европе, формирана је 1990. године, на крају „хладног рата“, да би правно дисциплиновала бивше комунистичке земље иза „гвоздене завјесе“. Данашњим ставом о предлогу Закона о слободи вјеросиповијести у Црној Гори, на својеврстан начин наставља венецијанску традицију пљачкања Православне Цркве
Пише: Донко Ракочевић
Црква Светог Марка у Венецији саграђена је по узору на цариградску Цркву Светих апостола која до данас није сачувана. Првобитна Црква Светог Марка била је неукрашена, без фресака и скулптура. Највише умјетничких дјела, скулптура и фресака, донијето је након пљачке Цариграда и Свете Софије у Четвртом крсташком рату 1204. године.
Дужд Енрико Дандоло је директно подстакао крсташе у освајање Цариграда. Цариград је заузет и опљачкан 13. априла 1204. године. Најзначајнији ратни трофеји су такозвана Цариградска или Тријумфална квадрига, четири коња која су дуго красила цариградски Хиподром. Оригинали потичу из антике и сматра се да су украшавали Трајанов стуб.
Путир у ризници цркве св. Марка у Венецији. Један стари пехар од сардоникса, из 1. вијека наше ере, из времена Исуса Христа, прерађен је у путир у вријеме цара Романа II (959-963) када су му по ободу додате бисте разних светаца у клоазоне емајл техници. Био је дио плијена пренијетог из Цариграда у Венецију у вријеме Четвртог крсташког похода.
Опљачкана су и многа друга умјетничка дјела и симболи моћи. Неки од значајнијих су скулптурална композиција од порфира, позната као Тетрархија и златни олтар (Pala d’Oro).
Венецијански трговци продали су француском краљу Лују IX Христов трнов венац за 170 хиљада франака. Највећи број покрадених цариградских светиња сачуван је у Венецији, Ватикану (капела Sancta sanctorum), Амалфију, Лиону, Паризу…
Крст царице Јелене су Ђеновљани послали у свој град, а дио лобање Св. Јована Крститеља добио је француски град Амијен. У Париз је отпремљена Аристотелова „Метафизика“ која је убрзо изгорела.