СРЕДИШТА НАШЕ ДУХОВНОСТИ

    Зетска Света гора

    9679
    Бешка
    Старчева горица
    Морачник
    Врањина
    Ком

    Ово бисерно сазвежђе на Скадарском језеру, које је представљало српско духовно средиште и везу између Зете, Моравске Србије и Свете горе, чува сијасет историјских прича од којих застаје дах

    Свети храм је Божије двориште. Територија коју књижи небески катастар.  Међу православним народима, највише светог небеског имања „води се“ на Србе. Највише таквог имања наслиједили смо од Немањића. Ни „сиромашнијег“ презимена, ни богатијег тестамента, па још у „мрачном“ средњем вијеку.

    По легенди, од камена давне цркве са Румије, које се скотрљало до Језера, на његовим острвима, које овдје зову горицама, настало је цијело једно духовно сазвежђе, у 14. и 15. вијеку. Градили су их три брата: Стратимир, Ђурађ и Балша II. Ријеч је о манастирима: Бешка (са црквама посвећеним Пресветој Богородици и Светом Ђорђу), Морачник, Старчева горица, као и Доњи Брчели у Црмници.

    Враћајући се успоменама из младости, које су је везивале за опустјеле православне цркве на обалама и острвима Скадарског језера, Јелена Балшић, ћерка цара Лазара, остарјела удовица двојице владара, на острву Бешка, гдје је живјела осам година, обнавља запуштену цркву св. Ђорђа и близу ње подиже цркву Пресвете Богородице, са жељом да у њој буде сахрањена.

    Стари монах са Старчеве горице, Никон Јеруслаимац, саставио је за своју господарицу „Горички зборник“ (1441-42.). Тај значајни споменик наше средњовјековне културе, садржи, поред осталог, преписку Јелене Балшић и монаха Никона. Њено поетско писмо ушло је у многе антологије.

    Јелена Балшић је умрла 1443. године и сахрањена је у цркви св. Богородице на Бешки. Да симболика буде већа, потрудила се историјска случајност, па је на Старчевој горици сахрањен чувено штампар Божидар Вуковић са супругом, те штампар „Октоиха“ старац Макарије, оснивач манастира, по коме су име добили и острво и манастир.

    Најзначајнији духовни подухват у средњовјековној Зети јесте градња манастира Врањина на истоименом острву. Манастир је посвећен Светом Николи. У вријеме цара Душана, Врањином се управљало из Јерусалима (из цркве коју је тамо саградио цар Душан и посветио арханђелима Михаилу и Гаврилу), желећи да на тај начин споји најстарији и најзначајнији дио своје царевине – са светим градом.

    Свеукупно, у рејону Скадарског језера постоји 16 манастира, не рачунајући оне под водом.

    Богородица Крајинска (Пречиста крајинска), задужбина Косарина, најстарији је споменик словенске културе у Црној Гори. Митрополит Амфилохије је једном приликом казао: „Ово је наша Света гора. Да није било Румије, не би било ни Ловћена…“

    Овдје на размеђи цивилизација, култура и религија, храмови православни, на копну и водама, били су, тако, светилишта, али и светионици и карауле. Рушени су и сами се подизали, подижући нас. Зато и немамо другог имања до манастирског, ни другог имена земљама својим, до Метохије…