Поглед с Истока  

Демократски фронт треба да се потпуно окрене српском народу!

4429

Ово што предлаже Милан Кнежевић, а слично мисле и остали лидери Демократског фронта, просто речено је – немогућа мисија! Прије ће Русија постати чланица НАТО савеза, него што ће се црногорска опозиција договорити око заједничког кандидатa за предсједника Црне Горе

Пише: Донко Ракочевић

„Ниједан предсједник опозиционе странке не може побиједити кандидата ДПС–а на предсједничким изборима, и ту реалност треба уважити. Искуство које смо имали 2013. године потврдило је да опозиција уједињена само око нестраначке личности може побиједити кандидата режима“, казао је недавно Милан Кнежевић и истакао да је ДФ спреман да предложи нестраначку личност као заједничког кандидата опозиције.

Ово што предлаже Милан Кнежевић, а слично мисле и остали лидери Демократског фронта, просто речено је – немогућа мисија! Прије ће Русија постати чланица НАТО савеза, него што ће се црногорска опозиција договорити око заједничког кандидата, поготову око оног којег предложи ДФ. А древна источњачка мудрост каже: „Не бавите се стварима које не можете да промијените!“

Американци припремају Ранка Кривокапића за предсједничког кандидата и око њега окупљају грађанске партије – СДП, УРА, Лекићево крило ДЕМОС-а и Милићево крило СНП-а, док западноевропске амбасаде форсирају Алексу Бечића и Демократе.

Демократски фронт, као најјача опозициона партија, тако узалуд троши енергију на покушајима обједињавања опозиције чији га преостали дио, част ријетким изузецима, уопште не види за партнера, нити у опозиционом дјеловању, нити сјутра у власти.

После свега што се десило, а поготову после уласка Црне Горе у НАТО, Демократски фронт, односно Нова српска демократија, нужно мора да размисли о редефинисању својих циљева и стратегије. Главни циљ, наравно, мора остати рушење диктаторског режима Мила Ђукановића, као основног предуслова за било какве промјене у Црној Гори, Али, то ће се десити када одлуче западни центри моћи, а по свему судећи – примакао се и тај час! Добро, нијесу буквално у питању часови, али јесте период од годину, највише – двије.

Организовање протеста на јесен  је велики ризик за Демократски фронт – неуспјех демонстрација могао би да значи даље осипање гласача, што би било катастрофално не само за ову коалицију, већ и за цјелокупну опозицију, а добродошло за владајуће партије.

А чак и када би се десило чудо – да ДПС под притиском масовних демонстрација (мада је тешко више такве замислити!) пристане на ванредне изборе, Демократски фронт у крајњем не би имао много користи – можда би му мало скочио рејтинг, али би „кајмак покупиле“ Демократе и друге партије које Берлин, Брисел и Вашингтон види као будућност Црне Горе. То је показало и искуство локалних избора у Херцег Новом, гдје су Демократе покупиле значајан дио српских гласача, а „фронтовци“ лоше прошли јер нијесу имали свјежине после свега што им се издешавало у последње вријеме.

Зато је крајње вријеме да се Демократски фронт, односно Нова српска демократија, реформише у складу са овим непобитним премисама и са јасним циљном групом гласача и још јаснијим циљевима – дочека локалне изборе у Подгорици идуће године, који су можда и важнији од предсједничких избора. А за предсједничке изборе припреми свог кандидата, из својих редова, а има их квалитетних од Симониде Кордић до оних у самом врху партије. Тражење кандидата по „бијелом свијету“ знак је слабости и недостатка самопоуздања, у крајњем – губљење драгоцјеног времена.

Вријеме је показало да овај политички субјект, без обзира на све промјене имена и програма, не може бити препознат од јавности, ни домаће, ни иностране, као „грађански“, већ само као национални – српски! А, богами, не вјерујем да међу гласачима ДФ-а има више од десет одсто оних који се не изјашњавају као Срби, све заједно са члановима Покрета за промјене.

Но, то није никакав хендикеп, напротив, само да се руководство Нове српске демократије у потпуности окрене српском бирачком тијелу. А то је готово трећина грађана са гласачким правом! И то грађана којима су на много начина угрожена људска, грађанска и национална права, и који вапе за неким ко ће се борити за њихова права и интересе.

Нова српска демократија мора да има цјеловит програм у том смислу, а „Српску кућу“ нека у потпуности препусти српским невладиним организацијама и медијима. Око тог програма би могла да позове на окупљање све просрпске партије, па и оне ванпарламентарне. Ту је, наравно, и Демократска народна партија, и евентуално будуће партије Александра Дамјановића и Горана Даниловића.

Српски фронт – како то моћно звучи!

П.С: Небојши Медојевићу и ‘Покрету за промјене’ је природно мјесто са осталим „грађанским“ партијама које ће га радо прихватити без Мандића, Кнежевића и осталих Срба из руководства ДФ-а. Сарадња „грађанског“ блока са Демократским, пардон Српским фронтом, била би могућа тек после избора – ради формирања нове владе.