Наше светиње

Срби 8 вјекова зидају Хиландар!

4805

Хиландар је у пуном значењу – српски манастир; који су утемељили Немања и његови синови Стефан и Сава, а наставили да граде и украшавају и каснији српски владари: краљ Милутин, цар Душан, цар Лазар, деспот Ђурађ Бранковић и други Бранковићи, све до Обреновића и Карађорђевића. И данас Србија обнавља и дозиђује ову нашу највећу светињу, страдалу у пожару 2004. године. Огромна средства се улажу да Хиландар поново засија у пуном сјају.

Манастир Хиландар се први пут помиње 1076. године као грчки манастир „потпуно пуст и угашен“. Остао је пуст све до 1198. године када византијски цар Алексеј III Анђео ставља Хиландар под власт и управу Немање и сина му Саве „да буде Србима на поклон вјечни“.

Подизање, односно обнова, манастира Хиландара није била ни лака ни једноставна. Највећу материјалну потпору дао је Немања. То чини и његов син Стефан, први српски краљ, који ову светињу помаже током обнове и прилаже јој вриједне цркевно-умјетничке драгоцјености и литургијске ствари. Сава, најмлађи Немањин син, због свог угледа, добио је од византијског цара разрушени манастир Зиг са посједима на самој граници Свете Горе. У Кареји, гдје је већ тада било сједиште прота Свете Горе, Сава је купио виноград и подигао пирг са ћелијама за испоснике.

Духовни центар манастира Хиландара је црква Ваведења Пресвете Богородице која је, као живо кандило, вјековима молитвено станиште хиландарским монасима, као и свима онима који долазе да се на овом источнику напоје живе вјере и љепоте православља. Тај саборни хиландарски храм већ осам вјекова подиже – дозиђује и надзиђује српски народ. Од првобитне цркве коју су 1199 године подигли Немања и Сава, мало шта је остало сачувано.

Данашња Ваведењска црква подигнута је 1293 године. Овај прелијепи храм подигао је краљ Милутин, један од највећих српских задужбинара. У Милутинову цркву узидани су и дјелови Немањиног храма: капител и камена плоча са украсима.

Скоро вијек касније, крајем осме деценије 14 вијека, са западне стране Милутинове задужбине, дозидана је спољашња припрата – задужбина кнеза Лазара. Тиме је изглед данашње хиландарске цркве заокружен и саображен светогорском градитељству.

Црква Светих Арханђела, испред пирга светитеља Саве, настала је такође у 14. вијеку. По предању, задужбина је цара Душана.

Ту је још неколико мањих цркава (о којима неки други пут), од којих свака има изузетне вриједне фреске и иконе, као и више њих које се налазе ван зидина манастира.

Хиландар је први српски универзитет и културни центар; то је главна српска скрипторија током цијелог средњег вијека, па и касније. Једно од првих књижевно-правних дјела јесте „Хиландарски типих“ из 1199, који је превео и приредио Свети Сава. У њему је сачинио и кратку биографију, односно житије св. Симеона Немање, оснивача манастира Хиландара.

Манастирска библиотека с великим бројем рукописних и старих штампаних црквених књига – најстарија је српска библиотека. Бројне повеље, хрисовуље, синђелије и друга староставна документа, исписана на пергаменту и хартији, јесу аутентично историјско памћење и повијесно свједочанство о постојању ове српске лавре, али и о цјелокупној српској средњовјековној историји.

Узрастање и свако благостање Србије увелико је зависило од манастира Хиландара. Из ове српске светогорске лавре долазили су учени монаси који су постављани на одговоре дужности унутар Српске цркве, до игумана до архиепископа, односно патријарха.

Хиландар је, дакле, у пуном значењу – српски манастир; који су утемељили Немања и његови синови Стефан и Сава, а наставили да граде и украшавају и каснији српски владари: краљ Милутин, цар Душан, цар Лазар, деспот Ђурађ Бранковић и други Бранковићи, све до Обреновића и Карађорђевића. И данас Србија обнавља и дозиђује ову нашу највећу светињу, страдалу у пожару 2004 године. Огромна средства се улажу да Хиландар поново засија у пуном сјају.

Манастир Хиландар је наша највећа светиња и духовна узданица. Хиландар нијесу само прохујали вјекови и његова здања, овај манастир је наша савјест и барометар нашег духовног стања и светосавске вјере. Ми га још увијек градимо и уграђујемо себе у његово духовно здање; а будућа покољења сведочиће о нама као о његовим неимарима и градитељима.

Духовни стожер Хиландара – црква Ваведења Пресвете Богородице
Игуман Хиландара Методије, у игуманском трону на празник иконе Пресвете Богородице Тројеручице.
Чувена хиландарска трпезарија, са каменим столовима, и изузетно вриједним иконама и фрескама