Пише: Љубиша Морачанин
Један од оптужених у афери „државни удар“, Александар Чуровић саопштио је да га је конзул Амбасаде Србије у Подгорици Драгана Вапа савјетовала да призна кривицу. Он је такође истакао да је све што је рекао у суду била лаж коју му је написао специјални тужилац Саша Чађеновић.
„Мој бранилац по службеној дужности ми је приликом једне посјете рекао да је бранио неког дилера из Београда који је ухапшен у Црној Гори и да је Амбасада Србије у Подгорици интервенисала на сва могућа врата за то лице. За нас се нико није борио, већ насупрот, што је за мене велико разочарење. Никакву подршку ни помоћ није нам дала Република Србија, иако смо сви њени држављани. Очигледно да је неко сарађивао са властима у Црној Гори и вјерујем да је све ово био њихов међусобни договор“, рекао је Чуровић.
Андрија Мандић је прије пар дана од државних органа Србије затражио да испитају одговорност људи из Амбасаде Србије у Подгорици, те да се саслушају пред Одбором за безбједност и одбрану Скупштине Србије.
Захтјев Мандића је сасвим на мјесту, само је требало да затражи да се пред надлежним одбором Скупштине Србије саслуша и Александар Вучић, ондашњи премијер а садашњи предсједник, који је 25. октобра 2016. године, на конференцији за штампу, изјавио да има непобитне доказе да су на територији Србије вршене припреме за нелегалне активности у Црној Гори и ликвидацију једног државника.
Имајући у виду да је Александар Вучић имао апсолутну власт у Србији, чак је био и остао координатор безбједоносних служби, сасвим оправдано се може посумњати да је и „прљава“ активност амбасаде Србије у Подгорици његово „масло“. То што је после пар мјесеци промијенио причу, вјероватно је резултат посјете Путинових представника Београду који су били забринути због Вучићевог помињања „иностраних елемената у цијелом предмету“.
Дакле, праве одговоре на бројна питања која прате трагикомичну аферу „државни удар“, поред Миливоја Кантића од кога то не можемо очекивати, може најбоље дати Александар Вучић.
