љековита својства маслачка

Жути коров – драгоцјен лијек!

1330

У народу се маслачак зове још: вјетроказ, жућаница, милосавка, млечац, попино гувно и талијанска салата. Сматра се досадним коровом на травнатим површинама, али за болесног човјека представља изнад свега драгоцјену љековиту биљку.

Одликују га двије важне особине: помаже код обољења жучи и јетре. Свјеже стабљике маслачка, ако се дневно поједе пет до шест сирових, брзо доносе олакшање код хроничне упале (код жестоких болова до испод десне лопатице).

Помажу и код шећерне болести. Дијабетичари би требало дневно да једу до десет стабљика маслачка, и то све вријеме док он цвјета. Стабљике се перу заједно са цвјетовима, а потом се цвјетови отклоне, а стабљика полако жваће.

Стабљике помажу и код других тегоба. Отклањају свраб коже, лишајеве и осипе, поправљају састав желудачног сока и чисте желудац од отровних материја.

Осим минералних соли, у маслачку се крију и важне љековите и градивне материје које су веома битне у лијечењу поремећаја метаболизма. Због свог дејства прочишћавања крви помаже код гихта и реуме; оток жлијезда се повлачи ако се три до четири недеље држи кура са свјежим стабљикама. Маслачак се успјешно примјењује и код жутице и обољења слезине.

Коријен маслачка, ако се једе свјеж или се осушен употријеби за чај, прочишћава крв, подстиче варење, изазива знојење и дјелује диуретички и освјежавајуће. Пошто од њега крв постаје течнија (мање вискозна,прим.ред), сматра се одличним средством против густе крви.

У свим књигама о љековитом биљу говори се о чају од коријена маслачка који су жене некада користиле за његу своје љепоте. Оне су њиме прале очи и лице и „вјеровале да тиме постижу љепоту лица“. Маслачак спада међу љековите биљке које не мирују ни зими, а тјерају изданке и у хладним годишњим добима.

Припремање чаја: 1 пуна мала кашика коријена стави се у четврт литре хладне воде, а следећег дана се грије до кључања, и проциједи. Ову количину чаја треба пити пола сата прије и пола сата после доручка, гутљај по гутљај.