Црквени календар

Сјутра је Тројичиндан!

3347

Овај празник спада у најзначајније хришћанске празнике, а СПЦ га слави три дана, као и Божић и Васкрс

Празник Духови, који означава силазак Светог Духа на апостоле и који се прославља педесетог дана по васкрсењу Исуса Христа, по календару СПЦ пада у недељу, 27.маја. Овај празник се слави три дана, и то су духовска недеља, понедељак и уторак. Празник је познат и као Тројичин дан или Тројице, јер слави Cвето Тројство – Бога Оца, Сина, и Дух Свети. У хришћанском предању се каже да је силаском Светог Духа на свете апостоле завршено оснивање Христове цркве која је почела да живи пуним животом.

Отац, Син и Свети Дух нису три бога, него један Бог, јер Им је иста природа, али и не само зато. Безгранична љубав Оца према Сину, Сина према Оцу и иста љубав између Њих и Светог Духа чини заједничком Њихову вољу и сва Њихова дјела. Они имају исту /једну/ вољу, све Они извршавају заједно. Од чега се одвраћа Дух Свети, одвраћа се и Отац. Шта Син воли, воле и Отац и Дух Свети.

Све се од Свете Тројице догађа заједно. За стварање свијета у Библији је речено: „И рече Бог: нека буде свјетлост. И би свјетлост. “ Шта значи „рече“, тј. рекао је? То значи да је Бог Отац стварао Својом Речју, оном Речју о којој говори Јеванђеље: „У почетку бјеше Ријеч, и Ријеч бјеше у Бога и Ријеч бјеше Бог“ и која је Јединородни Син Божији.

Све је творио Бог Отац Својом Речју, друкчије казано, све је извршавао кроз Сина Својега. Ништа не твори Отац без Сина, као што ни Син ништа не твори без Оца. Оцу и Сину увијек садејствује Свети Дух.

„Ријечју Господњом небеса се створише и Духом уста Његовијех сва војска њихова“ (Пс. 33, 6). Све што постоји начини Бог Отац кроз Сина, и у постојање је приведено Духом Светим. Или другачије речено: све, што је пожелио и хтио Отац, одмах се испунило и испуњава од Сина и одухотворује Светим Духом. Тако је био створен свијет, тако се све догодило у промисли Божијој о свијету и човјечанству.

Још прије страдања, обећао је Христос Својим апостолима, које изабра међу ученицима Својим, да ће им дати власт да везују и разрешују – да људима опраштају грехове или да им их задржавају. Овај благодатни дар после Свога Васкрсења није дао било коме од апостола посебно, него свима њима заједно: Он је створио Цркву Своју, чувара те благодати, сјединио у њој све који Га воле и у Њега верују.

Кроз Цркву човјечанство постаје причесник Божанске природе, ступа у најблискији однос са Светом Тројицом.