Овај Американац школовао је неколико хиљада српске деце. У новембру 1914. године шаље читаву болницу за Београд, са опремом и особљем од укупно десет љекара и помоћника. После рата гради сиротишта по Србији
Пише: Љубиша Морачанин
Џон Фротингам рођен је у Бруклину и био је правник по образовању, а запошљен у америчкој војсци. Са Србима у додир долази преко наших исељеничких друштава која су свирала балканску етно музику у САД. Несрећа Србије у лето 1914. године погодила га је толико да је у више наврата донирао медицински материјал и новац за ратом захваћену земљу.
Фротингам, преко Михајла Пупина, ступа у контакт са организацијом ,,Српска жена“ која је била активна у САД и тамо упознаје председницу ове организације Даринку Грујић. Првом приликом донирао је 10,000 долара, што је био само почетак његовог рада на помоћи Србији и њеном народу.
Фротингам иде корак даље и у новембру 1914. године шаље читаву једну болницу за Београд, са опремом и особљем од укупно десет лекара и помоћника. Вредност болнице са свим пратећим материјалом износила је око 200,000 тадашњих долара. На челу те мисије била је сама Даринка Грујић.
Година 1915. била је за Србе вероватно и тежа од претходне. Џон Фротингам и његова сестра Елизабета са ујацима нису желели да у најтежем тренутку напусте Србе. Крајем августа те године, шаљу велику пошиљку шатора, одеће, обуће, хране и других потрепштина за потребе збрињавања српске ратне сирочади која су без родитеља остала у зверствима аустроугарске војске у Мачви, Јадру и Поцерини.
У пратњи пошиљке поново путује и Даринка Грујић са групом Американаца. Они стижу у освит велике аустро–немачке и бугарске офанзиве на Србију. Нису, међутим, ни видели Београд јер су већ у Младеновцу морали да се окрену ка југу заједно са збјеговима избеглица, али и војском у повлачењу. Она са собом води и велики број српске сирочади коју прикупља читавим путем ка Солуну у којем оснива ,,Дом за сирочад Џона Фротингама“ који се недуго после сели у Атину али и мијења име на захтјев свога добротвора у ,,Српско-амерички дечији дом“.
Сам Џон Фротингам обилази дом који је у међувремену премештен у Ницу, током 1917. године. Потом одлази на Крф и Солунски фронт гдје остаје до пробоја у септембру 1918. Српска влада га одликује Карађорђевом звездом и Орденом белог орла са мачевима, а Џон Фротингам по завршетку рата отвара Дом за сирочад који је прво био смештен у Врању, потом Београду и на крају у Сремској Каменици. Сва дјеца која су прошла кроз његове домове збринута су и стипендиране су им студије на бројним универзитетима и лицејима.
По неким подацима, спасио је око 2250 српске деце. Џон Фротингам оженио је, после Првог свјетског рата, Српкињу Јелену Лозанић, такође хуманитарну радницу и са њом је живио у Јужној Француској, до краја живота бринући о сирочићима које је узео под своју заштиту. Умире 1935. године и сахрањен је у Бијарицу.
Иначе, Џон Фротингам био је мајор америчке војске. Због проблема са видом, отишао је из службе и почео да се бави хуманитарним радом. Касније му је српска војска дала чин пуковника.
Недавно је из штампе изашла књига „Џон Фротингам – заборављени српски добротвор“, публицисте Томислава Симоновића.
Повеља о одликовању Фронтигама медаљом Црне Горе „Принц Данило“, с потписом генерала Јанка Вукотића, април 1915.