ПОД ЛУПОМ

    СВЈЕТСКА БАНКА ЗАКЉУЧИЛА: Православље је вјера губитника!

    7760

    Истраживање Свјетске банке о утицају религије на економски и друштвени развој једне земље, указује да је источно хришћанство главна кочница за материјалну добробит грађана. Дакле, треба се отарасити православља и пригрлити протестанску етику

    Пише: Филип Родић (Печат)

    Угледна америчка агенција „Блумберг“ објавила је текст о истраживању Свјетске банке на ову тему под насловом „Зашто православне нације остају заглибљене“ и додала „њихови вјерски коријени чине да подржавају ауторитарност и избјегавање ризика“.

    Аутори овог истраживања, бивши бугарски министар финансија Симеон Ђанков и професорка економије на Лондонском универзитетском колеџу Елена Николова, анализирали су податке мреже „Ворлд велјуз“ и Европске банке за обнову и развој, како би открили повезаност вјерског идентитета и животних ставова људи. Закључили су да православље неке земље чини плодним тлом за ауторитарне системе и нагони их да бирају другачији пут од земаља укоријењених у западне хришћанске традиције.

    „Западно хришћанство ставља нагласак на рационализам, логично истраживање, индивидуализам и преиспитивање успостављених ауторитета. Источно хришћанство се повезује са мистичним и исксутвеним феноменима, више је емоционално и комунитарно, ставља мањи акценат на закон, разум и преиспитивање ауторитета“, навели су Ђанков и Николова,

    Додаје се да су комунистички владари, иако нису били пријатељски настројени према цркви, користили одлике православног погледа на свијет, као што су традиција, заједништво и поштовање ауторитета, па је ментални склоп обликован прогоњеном вјером  – опстао, потискујући поштовање владавине права, креативност, иновацију и борбу против наметнутих ставова.

    Ослањајући се на истраживање, „Блумберг“ иде корак даље и позива се на прозападног руског филозофа Петра Чедајева, који је сматрао  да Русија ни на који начин није допринијела свјетском напретку, да мора почети од нуле, те да је усвојила погрешну врсту хришћанства.

    Није овдје, ни у истраживању Свјетске банке, нити у „Блумберговом“ тексту, спорна чињеница да се источно и православно хришћанство, посебно протестантизам, знатно разликују и да из њих произилазе другачији погледи на свијет и другачији приоритети. Проблем је што се  поглед на свијет и живот другачији од западног, либерално-капиталистичког, представља као погрешан и лош, као узрок недаћа код људи, и нешто што зарад „напретка“ треба да буде одбачено.

    Јер није евидентно усмјерен на материјални раст и рзавој, православљу се негира и креативност, али се заборавља дар који су овоме свијету дали дубоко православни умјетници, да поменемо само Достојевског.

    Иновација није у складу са православним начином мишљења, закључише двоје истраживача Свјетске банке и један новинар „Блумберга“. А који је то онда начин мишљења, онда, имао Михајло Пупин? Које је вјере био човјек који је васпитавао и подучавао Николу Теслу док се није отиснуо у свијет?

    Јесте, истина је да постоје огромне разлике између западног и источног хришћанства и моралних и вредносних начела која се кроз ове вјере усађују човјеку. Али, та разлика није у богатству, односно сиромаштву  креативног и иновативног духа, него у начину на који се они користе. И за то нам је најбољи путоказ управо примјер Николе Тесле и његовог западњачког пандана и ривала Томаса Едисона. Док је један желио да своја достигнућа и проналаске бесплатно дарива читавом човјечанству зарад свеопштег напретка, други не само да је све учинио да се што више обогати, већ је ради сопственог богаћења желио да свијет лиши Теслиних открића.

    Не, нису православни, као што се то из истраживања и текста назире, незаинтересовани за лично богаћење и материјални бољитак, него су мање спремни , од своје западне сабраће, да до тога дођу отимањем од другога. Сјетимо се само колонијализма и робовласништва, толико карактеристичних за западни ментални склоп, а страних источном хришћанству.

    Као што западни ментални склоп није могао да схвати да  амерички Индијанци, које су поробљавали и истребљивали, нијесу имали концепт приватног власништва, па су их због тога проглашавали дивљацима, тако ни данас не може да схвати да, можда, другачије схватање друштвеног успјеха и успјешног друштва код православних није погрешно.

    Другачије, али не обавезно и погрешно, јесте и тумачење слободе, правде, заједништва, хијерархије и односа према власти.

    Аутору „Блумберовог“ текста уопште није упитно да ли уклапање у мустру раста представља нешто позитивно. За њега је то просто „придруживање цивлизованом свијету“. У томе, међутим, заборавља да раст сам по себи не мора да буде добар, јер, као што то рече амерички писац Едвард Еби, „раст ради раста је идеологија ћелије рака“.