МИНИСТАР КУЛТУРЕ СРБИЈЕ:

На корак смо од повратка странице Мирослављевог јеванђеља!

2796

Постоје веома охрабрујући наговештаји у вези са повратком једног листа Мирослављевог јеванђеља у Србију из библиотеке у Санкт Петерсбургу, где га третирају као врхунско културно добро, рекао је министар културе Владан Вукосављевић.

Вукосављевић је за „Новости“ навео да се у контактима са министром културе Русије дошло до решења које је у интересу обе стране.

„У нашем Народном музеју налази се седам слика Николаја Рериха које су доспеле између два светска рата. Пошто Русија наредне године у Москви отвара музеј са именом овог сликара, разговарамо да се велике вредности двају народа врате кући. И на корак смо до тог важног догађаја“, казао је Вукосављевић.

Претпоставља се да је Мирослављеево Јеванђеље, првих година након његовог настанка, служило као богослужбена књига у манастиру Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу (негдје између 1180. и 1187. године). Већ 1198. године из њега је служена литургија на освећењу манастира Хиландара, који су те године Свети Сава и његов отац Симеон обнављали. У Хиландару је коришћена у богослужбеној употреби све до средине XIX века, када је пренета у манастирску библиотеку.

Године 1845/46. манастир Хиландар посетила је руска духовна мисија на челу са архимандритом, доцније епископом Кијевским, Порфиријем Успенским. Порфирије, иначе љубитељ и колекционар старих рукописа, фасциниран изгледом Мирослављевог јеванђеља, исекао је 166. лист и однео га са собом. На њему се налазе чтенија за 7. (20.) јануар, празник Светог Јована Крститеља, украшена иницијалом са ликом Вавилонске блуднице – метафором за злу Иродијаду, жену цара Ирода, која од мужа захтева главу светог Јована. То је био једини наги женски лик у књизи.

Никада није утврђено да ли је Порфирије Успенски у тајности исекао тај лист, сакрио га и однео у Украјину, или су му то монаси дозволили. Тај лист се од 1846. до 1883. године налазио у Кијеву, а након тога је пренесен у Императорску јавну библиотеку, данас Руску националну библиотеку у Санкт Петербургу. Тамо се и данас налази, заведен као „Лист из Мирославова евангелиа Ф.п.И.Но.83“, у збирци Порфирија Успенског. Захваљујући томе свет је сазнао за постојање овог јединственог српског рукописа.

Руска национална библиотека поседује 370 српских средњовековних рукописа од којих 160 (међу којима и Вуканово јеванђеље) у збирци Успенског.