ТРАГОМ ТРАЧА

Због ДФ-а се цијепа ДПС!

2762

Пише: Љубиша Морачанин

Чак и да су тачни резултати истраживања које је ових дана радио DeFacto (ДПС 38%; Демократе 26%, ДФ 12%, Демос 4,3%, СНП 4,1%, СДП 3,4%), без Демократског фронта се не може саставити наредна Влада Црне Горе. То сам написао и почетком године, а све што се у међувремену дешавало потврдило је ову моју тезу, али и претпоставку да ће западни центри моћи покренути своју „машинерију“ да поцијепају ДПС на два дијела, како би тобожњи здрави дио ове партије, са „грађанским“ опозиционим партијама, формирао владу после наредних парламентарних избора. Све у циљу да се избјегне улазак ДФ-а у власт.

Пумпање популарности Демократа Црне Горе није могло да иде у недоглед, иако се то, наравно, и даље покушава (па и овом анкетом), а Алекса Бечић се пројектује за будућег предсједника Црне Горе. Бечић ипак није толики интелектуални и политички капацитет, па није могао да се на дуже стазе не оклизне у покушају да веже за себе и процрногорско и просрпско бирачко тијело, већ је, на врхунцу свог метеорског успона, направио онај тешки кикс приликом гостовања на РТС-у, којим је изгубио шансе за даље преотимање гласача од Демократског фронта и СНП-а.

Што се Мила Ђукановића тиче, он је одрадио све задатке које су му Брисел и Вашннгтон поставили, од којих су три била најважнија – осамостаљење Црне Горе и њена интеграција у ЕУ и НАТО. Његово даље задржавање на власти, компромитује не само Црну Гору него и његове досадашње евроатлантске покровитеље, те му слиједи „заслужена“ политичка пензија. Но, Мило не би био Мило када би се тако лако предао, те се и даље „копрца“ – покушавајући да преко партије, коју и даље чврсто контролише, задржи контролу над цијелим системом.

Оно што гледамо последњих мјесеци јако много личи на оно што се дешавало 1995. године када је почињао расцјеп између Мила и Момира – борба за контролу над кључним полугама система. И тада и данас, у ДПС-у су се ломила копља око тога ко ће бити на челним позицијама у Телевизији Црне Горе и Агенцији за националну безбједност (тада се истина звала: Служба државне безбједности). Ко је до скора могао замислити да ће Дневник ТВЦГ почети причом о сумњивих 100.000 долара Миодрага Стијеповића (једног од најоданијих Милових људи), а што се десило синоћ.

Последица борбе између Ђукановићевог и Марковићевог крила је и смјена Радмиле Војводић са мјеста ректора Унивезитета Црне Горе, али и бројне кривичне пријаве, па и ове последње против челника Агенције за телекомуникације и поштанску дјелатност. Ко зна, можда и бројне ликвидације ликова из подземља са тим имају везе, а што тврди Небојша Медојевић.

Грудва се закотрљала низ падину, све брже расте, и не може је више нико зауставити, па ни „мачор са девет живота“ Мило Ђукановић. Ако се на вријеме не склони, може и њега затрпати – што рече Миливоје Катнић прије неки дан: „Оптужени Ђукановић је можда нешто за убудуће!“ Случај Телеком још није затворен, послужио је онда Американцима да натјерају Ђукановића да протјера Русе и уведе Црну Гору у НАТО, али може се поново активирати ако лидер ДПС-а буде тврдоглав у настојањима да остане у политичком животу. А ко зна још колико сличних афера западне службе имају у „рукаву“.

Слиједи, дакле, бурна политичка зима и прољеће, са предсједничким и локалним изборима од којих су најважнији они подгорички на којима ће извјесно ДПС забиљежити лошији резултат него раније, што ће бити и почетак краја ове тоталитарне партије која влада већ двије и по деценије.

Неће ни нова влада до краја освијетлити црногорску помрчину, поготову што ће и она бити под пуном контролом амабасада западних држава, нити ће преко ноћи престати криминал и корупција, а што нам најбоље показују примјери из сусједства (Србије и Хрватске), а посебно не можемо очекивати економски препород и побољшање стандарда, али ћемо коначно видјети леђа Милу Ђукановићу и многим његовим полтронима, од којих ће неки сигурно завршити  у затвору. Тешко је вјеровати да и њега затворска судбина чека, јер много је задужио западне моћнике да би они то дозволили. У ДФ-у вјерују да је и то један од разлога зашто они нијесу подобни за улазак у власт.