скидање прашине

Зашто су мушкарци у прошлости носили перике?

923

Перике који су мушкарци стављали на главу и издвајали велике своте новце за њих биле су уобичајене за богатије слојеве у Европи. Ко је и због чега започео овај тренд?

Прича о перикама почиње као многе друге – са сифилисом. До 1580. године, епидемија сифилиса се толико раширила по Европи, да се таква није памтила још од куге.

Без антибиотика, жртве су се суочавале са фаталним последицама: отвореним ранама, јаким осипом, слепилом, деменцијом и губитком косе.

Губитак косе у то вријеме био је пут за јавно понижење, а дуга коса представљала је популарни статусни симбол. Када му је брат оболио од сифилиса, енглески политичар Семјуел Пепиш је записао у свом дневнику: “Ако мој брат преживи, неће моћи да покаже своју главу у јавности, што ће бити велика срамота за мене”.

Тако је с појавом сифилиса власуљарство доживјело процват. Обољели су сакривали ћелаву главу и красте перикама направљеним од коњске, козје и људске длаке, а непријатни мириси прекривали су се прахом са мирисом лаванде и поморанџе, због чега је и настао термин “напудерисане перике”. Иако су у то вријеме перике носили и бројни угледни племићи, перике нису биле толико популарне, већ су биле срамна потреба. Међутим, то се мијења 1655. године када краљ Француске почиње да губи косу.

Наиме, француски краљ Луј XIV имао је само 17 година када је коса почела да му се проређује. Забринут да ће му то нарушити репутацију, краљ је ангажовао чак 48 власуљара како би спасао свој углед. Исто је учинио и енглески краљ Чарлс када је примијетио да коса почиње да му сиједи. Сви су жељели да изгледају попут двојице краљева, па је стил врло брзо почео да се шири по аристократији, али и по средњој класи.

Баш као и када се ради о данашњим трендовима, тако је и овај тренд довео до тога да цијена перика драстично порасте. Најобичнија перика коштала је 25 шилинга, колико је износила и недељна плата просјечног становника Лондона, а за оне веће, сложеније перике, плаћало се и до 800 шилинга.

Након Луја и Чарлса, перике су се и даље носиле, прије свега због своје практичности. У то вријеме су харале вашке, па су перике решавале проблем јер су се наносиле на обријану главу, те инсекти не би дуго живјели. Крајем 18. вијека, овај тренд почиње да изумире. Грађани Француске одбацили су перике за вријеме Револуције, а Британци престају да их носе након што је уведен порез на прах који је прикривао непријатан мирис чиме почиње ера природне косе која траје и данас.