ЉУБАВ У 21. ВИЈЕКУ

Зашто полако ишчезава удварање?

2399

Да ли савремени мушкарац има страх од успјешне жене или се боји да неће испунити њена очекивања о савршености

Оствариле сте каријеру, избориле се у суровом мушком свијету за своје мјесто под сунцем, издржале све нуспојаве ригорозних дијета како бисте што више личиле на свјетске моделе, љупке сте и насмејане, али и даље саме. Све што сте у животу постигле чини се да није довољно добро да освојите срце жељеног мушкарца. Зашто?

Многе припаднице љепшег пола данас сматрају да је већина мушкараца постала незаинтересована, пасивна, успавана. Чини се да је друга сексуална револуција, започета крајем двадесетог вијека, промијенила устаљена правила мушко-женских односа, по којима су љубавна иницијатива и освајање резервисани за мушкарца. Сада ову улогу не тако ријетко преузимају жене.

Освајањем пословног поља, жене су схватиле да ако не желе саме да дочекају старост ситуацију морају да преузму у своје руке. Самопоуздање стечено на пословном плану, примијениле су у приватном животу. Умјесто да чекају телефонски позив жељеног мушкарца, почеле су да зову, самоуверено заказују састанке, планирају изласке и заједничка љетовања са другарицама, не чекајући да ли ће се њихова „јача половина” сјетити да је вријеме за одмор.

У паузи између два пословна састанка, савремена жена потрудиће се да пронађе оптималан аранжман, закаже антицелулит масажу и термин код фризера, а неће је мрзети ни да од колегинице препише рецепт за торту од кокоса, коју ће направити кад се врати кући. Стићи ће да се појави и на позоришној премијери, у фитнес центру, стручним симпозијумима али и да попије кафу са пријатељицама.

ЉУБАВНИ БИЗНИС

Да ли је могуће да је таква, својеврсна „супержена”, подједнако успјешна на послу као и код куће, сама? Могуће је, зато што она не прихвата удварање „обичног мушкарца”. Она жели успjешног (бар једнако колико је и сама), лијепог, духовитог, предузимљивог, образованог и, наравно, богатог. Једном ријечју, жели Савршеног!

Међутим, да ли он постоји? Често се деси да онај који на први поглед испуњава наведене критеријуме већ после неколико излазака сакупи толико „казнених поена” да му етикета „непожељан” готово савршено пасује. Дакле, могуће је да су захтјеви савремених жена такви да ниједан мушкарац не може да их испуни. Уосталом, знате ли неког ко је савршен?!

С друге стране, психолози би рекли да је савршен сваки мушкарац кога срце жене препозна као таквог. Он може да има и клемпаве уши, који килограм више и да је пред великим проблемом када треба да замијени осигурач, али да ипак буде идеалан јер га је изабрало срце а не рацио, који с времена на време умије да буде мотивисан користољубљем и законитостима „љубавног бизниса”.

Притужбе на рачун пасивности припадника јачег пола из њиховог угла изгледају сасвим другачије. Они се питају да ли су све наведене врлине савремених жена истовремено и њихове мане? Јер, шта треба да предузме мушкарац, када таква супержена све сама уради? Шта њему преостаје? Улога посматрача? Управо због тога истрајне заговорнице традиционалнијих мушко-женских односа сматрају да улога лљпшег пола треба да се сведе на „одашиљање” малих сигнала и љубавних стрелица и ништа више од тога.

Свако даље ангажовање у смислу (не)ограничених љубавних позива, „случајних” сачекивања испред канцеларије или куће и ангажовање пријатеља-посредника сматра се недопустивим. Ако ни после упућивања недвосмислене љубавне поруке не предузму никакву акцију, врши се тренутно елиминисање таквог кандидата са листе потенцијалних удварача.

СТРАХ ОД ЈАКИХ ЖЕНА

Једно од објашњења мушке пасивности, појаве за коју се каже да је попримила епидемијске размере, јесте тврдња да се мушкарци плаше успјешних жена – тзв. жена у панталонама и да, идући линијом мањег отпора, бирају друштво дама са којима неће бити недоумице да су се показали моћним и ауторитативним. Сагледавањем успјешне жене као потенцијалног ривала и конкурента мушкарцу, отвара се простор за дјеловање спонзоруша – жена која из чистог интереса улазе у љубавну везу.

Са успjешном женом увijек постоји ризик да ће се разоткрити илузија мушке (не)савршености, али и могућа добит да је ријеч о вези заснованој на чистим рачунима и емоцијама. За разлику од спонзоруша, којој је мушкарац средство да би дошла до циља – новчаника, успјешним женама циљ је сам мушкарац.

Дакле, веома једноставно: са успјешном женом мушкарац не мора да се пита да ли је са њим због новца. Питање је потпуно несувисло јер га таква жена и сама има. Ријеч је о емоцијама, „хемији”, љубави, потреби за пријатељством и подршком. Они који су то схватили, искоријенили су страх од „жена у панталонама” са којима, умјесто да се такмиче, уживају.