ПОГЛЕД С ИСТОКА

Зашто Демократе побјеђују? Зашто је то лоше?

2078

„Уђите на уска врата и идите уским путем, јер је то пут који води у живот и мало је оних који га налазе, а широка су врата и широки пут који води у пропаст и много је оних који њиме иду.“ Црногорци нијесу никад слушали Исуса Христоса, па неће ни за ово, напротив – увијек су ишли „широким путем“, конформисти у већини, у једном вијеку и монархисти и комунисти и демократе (прво им је бог био краљ Никола, па Тито, па Мило), тако да у том менталитетском склопу треба, прије свега, тражити и узрок успјеха Демократа Црне Горе и Алексе Бечића.

Знате ли како су се некад дјеца опредељивала хоће ли навијати за Звезду, Партизан, Хајдук или Динамо. Тако што су ослушкивала коме се дају највеће шансе да на крају буде шампион. Е тако се опредељује значајан број бирача у Црној Гори. Црногорци једноставно воле да су уз побједнике, знају да ће тако имати већа права и привилегије – лакше ће запослити дјецу, на примјер.

Таква је огромна већина гласача ДПС-а, зато ће они, кад осјете да Запад хоће да види леђа овој власти, брзо тражити ново „јато“. А пошто је већ јавна тајна да Демократе имају подршку западних центара моћи, није тешко претпоставити гдје ће „прелетјети“.

Уз постојеће бирачко тијело које су „преотели“ од СНП-а, и помало од других опозиционих партија, биће то довољно Демократама Црне Горе да буду најјачи; можда не да сами формирају владу, али ће свакако водити главну ријеч. Примјер Будве гдје се ДПС „просуо“, због Маровићеве лоповске дружине, то потврђује.

Уз то, Демократе највише личе ДПС-у, чисто грађанска проевропска странка без икаквог утемељења у националном и традиционалном, са благим мирисом комунизма, тако пожељним код црногорских безбожника које не интересује ни вјера, ни култура, традиција, ни историја, ни језик, ни писмо, ништа сем материјалних ствари. Још млади и лијепи, подсјећају их на Мила из младалачких дана.

ТРИ ПРОБЛЕМА С ДЕМОКРАТАМА

Зашто долазак Демократа на власт неће бити неки велики напредак за Црну Гору? Из три разлога. Први је што ће наш суверенитет, и као грађана и као државе, остати у рукама, Брисела и Вашингтона. Демократе ће беспоговорно испуњавати све захтјеве које ће им испостављати западни амбасадори, односно  ЕУ и НАТО бирократија.

Исто као што је то чинио и постојећи режим, само што је Ђукановић силом прилика био послушан, у страху од афера које су му пријетиле, попут Телекома; док Бечић и његови сарадници добровољно бирају статус најамника, знајући да у западним колонијама није могуће другачије бити на власти.

Други разлог зашто се не треба радовати доласку Демократа на власт је што немају стручњаке ни за један Владин ресор (сем можда за спорт, јер Бечић је био добар фудбалер), а камоли за силна јавна предузећа чије ће фотеље запосједнути. Десиће се исто што и у Србији под Вучићем – једина препорука за министарска и директорска мјеста биће оданост „шефу“ и „европским вриједностима“.

И трећи разлог који упућује на закључак да је долазак Демократа на власт – лош по Црну Гору, јесте оно у што смо се више пута увјерили слушајући Алексу Бечића, посебно на РТС-у: његову партију не интересују идентитетска питања, они желе да од црногорских грађана направе еуропејце којима ће највећи културни домет бити посјета Делти, а оним богатијим – Риму, Лондону или Паризу.

Једино ће још матерњи језик остати неко вријеме (мада експериментално већ почињу са извођењем наставе у школама на енглеском), док ће све остале националне вриједности, од ћирилице до Његоша, бити гурнуте под тепих! Баштиниће се потрошачки менталитет и љубав према ЕУ и НАТО пакту. Умјесто о славним борбама својих предака, дјеца ће учити о НАТО савезу као чувару нашег мира и Европкој унији као гаранту наше свијетле будућности.

Остаћемо опет у мањини ми који слиједимо руског филозофа Николаја Берђајева који каже: “Ми одбацујемо, с религиозног становишта, као ниску и издајничку, сваку помисао на успостављање благостања и среће на земљи у којој ће бити сахрањене све генерације наших предака. Одвратна и безбожна је и сама помисао да ослободите жртава и патњи будуће генерације на штету прошлих…”.

РАЈИНСКИ МЕНТАЛИТЕТ

Према Јовану Цвијићу, на Балкану се, код православног становништва, под специфичним историјским и културним условима, формирао особени етнопсихички тип за кога је карактеристичан „рајински менталитет“. Једноставно речено, зато што су били изложени турским и арбанашким пљачкањима и зулумима, наши преци су били у непрестаном страху од душмана и под сталним притиском тежње за одржањем голог живота, те су развили поданички менталитет потиштених и сервилних људи. Синдроми рајинског карактера су: плашљивост, потуљеност, пакост, неповјерљивост, прагматизам, лукавство, егоизам, слијепа оданост господару, понизност према моћнима и суров однос према немоћнима, као и морална мимикрија.

Снисходљивост и улагивање моћнима и моћницима је битна особина ропске психе, која се код савремених Црногораца мијеша са малограђанским менталитетом. Погледајмо како се такав менталитет слаже са опсједнутошћу о мишљењу богатих и моћних о нама. Жеља да се буде „као остали свијет“ преплиће се са рајинском понизношћу, улагивањем и дивљењем према моћнима. Сјетимо се само изјава премијера Душка Марковића после оне бламаже коју му је приредио Трамп, или оних његових усиљених осмјеха када је долазио Пенс.

Зашто Црногорци толико воле Тита, диктатора и највећег масовног убицу у историји ових простора? Зато што смо у његовом добу били „неко и нешто“- били смо „ноблес“, рај за малограђанштину, који се преплитао са ропским обожавањем деспота. У таквом систему је полуписмени човјек најбоље напредовао, само ако је довољна велика улизица. Рајинско понашање се награђивало остварењем малограђанских снова. Какве људе је такав систем могао да створи? И да ли су ти исти људи могли да другачије васпитају своју дјецу? Наравно – не! Просјечни Црногорац темељи систем вриједности  на ауторитету моћи и богатства, а не на етици.

У таквим условима, немогуће је да преко ноћи добијемо нормалну власт, јер једноставно немамо нормалне бираче. Ако то не буду Алекса Бечић и Демократе, биће сигурно неки њима сличан. Покушај са Дарком Пајовићем и Позитивном је пропао, можда ће и овај актуелни, али у том случају ће Запад и даље одржавати Ђукановићеву партију на власти, све док не нађе пожељну алтернативу.